Радно и социјално право

П. Јовановић: Стабилност радног односа... 29

ублажавање штетних последица прекида радног односа, по заинтересоване раднике, као што је налажење алтернативног запослења; (ц) обавестити надлежни орган што је могуће пре, дајући све релативне информације, укључујући и писмену изјаву о разлозима за такве прекиде, о броју и категоријама радника који ће вероватно бити обухваћени, као и о року у коме намерава да изврши прекиде радног односа. Послодавац ће обавестити надлежни орган о прекидима радног односа у одређеном минималном року пре престанка радног односа, с тим што тај рок треба утврдити националним законима.

#- Конвенција се примењује на све гране привредних делатности и на сва запослена лица. Држава чланица МОР-а може да изузме одређене категорије запослених лица из свих или неких одредаба Конвенције.

Питање заштите запослених у вези престанка радног односа, из разлога постојања вишка запослених, предмет је пажње и у Европској унији као део социјалне димензије европских интеграција. Указујемо на Директиву Савета ЕЗ бр. 75/1297 Она је модификована 1992. године Директивом бр. 92/56. Ова Директива је основ за уједначавање националних законодавстава поводом питања колективних вишкова и колективних отпуштања. Ради се о колективним отпуштањима условљеним разлозима који нису у вези са самим радницима. Издваја се потреба хармонизације националних законодавстава земаља чланица Европске уније, пре свега, по питањима успостављања (институционализације) процедуре претходног консултовања (партиципације) представника запослених по наведеним питањима. Сем консултовања представника запослених, о колективним вишковима и отпуштањима послодавци обавештавају и надлежне органе власти, у складу са националним законодавством и праксом.

Што се тиче Југославије, у њеном развоју након П светког рата, проблеми у вези вишкова запослених јављају се практично након привредне реформе у 1965. години. После привредне реформе долази до радикалних промена у политици запошљавања. Прелази се са политике екстензивног запошљавања на. политику интензивног запошљавања. Политика екстензивног запошљавања није у пуној мери уважавала економске критеријуме. Она је резултирала превазилажењу незапослености као такве и многих социјалних проблема са тим у вези. У највећем броју социјалистичких земаља тога времена, официјелни подаци су говорили да у њима нема незапослених или да их има у занемарљивом броју. Дакле, проблем незапослености на тај начин сматрао се решеним. Али, овај начин запошљавања рађао је проблеме

2 Види, дг Roger Blanpain, European Labour Law, Kluwer Law International, The Hague, 1999, стр. 403.