Радно и социјално право

30 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

друге врсте (латентна незапосленост). Проблему латентне (скривене) незапослености није се посвећивала одговарајућа пажња. Тај проблем је тада био врло изражен. Његове последице се вероватно чак и данас осећају (пролонгирана пракса екстензивног запошљавања). Политика интензивног запошљавања подразумева запошљавање у складу са објективним потребама и могућностима процеса рада и укупне друштвене економије и организације рада. То је запошљавање које има превасходно своју економску оправданост.

Према томе, када смо 1965. године кренули логиком политике интензивног запошљавања, неминовно је у први план избио проблем вишкова запослених и незапослености уопште. Јер, прво, дошло је до отпуштања са посла оних радника који су били у позицији "латентно незапослених". Друго, привреда, друштвене и друге делатности су сузиле путеве дотадашњег екстензивног запошљавања тако да је апсорпциона моћ радног ангажовања друштва знатно опала. Проблем незапослености је толико нарастао да су се "сигурносни вентили" у решавању тог проблема видели у отварању државних граница емиграционим токовима ка радном ангажовању у иностранству. Тадашњи Основни закон о радним односима“ из 1965. године предвиђао је могућност престанка радног односа радника ако је његово радно место укинуто или ако је смањен обим пословања.

Касније се отишло у другу крајност. Имали смо таква решења која су предвиђала апсолутну заштиту од престанка радног односа против воље радника, у случају када престане потреба за његовим радом услед технолошких и других унапређења процеса рада. Таква решења су установљена Уставним амандманима из 1971. године на Устав из 1963. године,“ Законом о међусобним односима радника у удруженом раду из 1973. године“ Уставом из 1974. и Законом о удруженом раду из 1976. године. Најкраће речено, према Уставу СФРЈ из 1974. године (чл. 32. ст. 4.) радник док му се не обезбеди друго радно место које одговара његовим способностима и квалификацијама, не може да изгуби својство радника основне организације удруженог рада, ако услед технолошких или других унапређења којима се доприноси повећању продуктивности рада и већем успеху организације, престане потреба за његовим радом у тој организацији. Слично решење познавао је и Закон о удруженом раду. Овим Законом (чл.

"Сл, л. СФРЈ", бр. 17/1965. Амандмани од ХХ— ХИ, "Сл. л. СФРЈ", бр. 29/1971. “Сл, л. СФРЈ", бр. 22/1973. "Сл. л. СФРЈ", бр. 9/1974. "Сл. л. СФРЈ", бр. 53/1976.

= о

зоо