Радно и социјално право

32 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

подвући да су ови закони предвиђали три ситуације у вези са престанком радног односа: (а) могућност престанка радног односа радника, нпр. за случај када одбије рад на другом послу, у својој или другој организацији, док чека да му се обезбеди једно од права која му по закону припадају; (6) обавезни престанак радног односа, нпр. ако радник одбије да заснује радни однос у другој организацији, односно код другог послодавца, на основу споразума надлежних органа и на одговарајућем послу; и (ц) изрицање дисциплинске мере престанка радног односа (Закон САПВ), нпр. ако се радник, који је на плаћеном одсуству, из неоправданих разлога на одазове (у року од 5 дана) на позив организације ради привременог рада у својој или другој организацији. Наведени прописи престали су да важе доношењем Закона о радним односима Србије из 1991. године који се примењивао на целој територији Републике.'' Закон о радним односима из 1991. г. набраја случајеве када раднику престаје радни однос без његове сагласности (ако одбије да стручно оспособи, доквалификује, преквалификује, односно заснује радни однос у другом предузећу; ако му се докупи стаж; ако му се исплати отпремнина — највише 36 просечних зарада; ако му се обезбеди право на новчану накнаду у висини зајемчене зараде и право на пензијско, инвалидско и здравствено осигурање од стране организације за запошљавање). Према истом Закону раднику може (али не мора) престати радни однос ако одбије да се радно ангажује, док чека да му се обезбеди неко од законом предвиђених права, у свом или другом предузећу.

2. Престанак радног односа запослених за чијим радом је престала потреба у позитивном праву

Позитивно радно законодавство,“ поред укупне радноправне и социјалне заштите радника за чијим је радом престала потреба, дозвољава и могућност престанка радног односа код таквих радника. Међутим, та могућност не произилази само из чињенице да је за радом радника престала потреба, већ из чињенице да је таквом раднику обезбеђено једно од предвиђених права, из чињенице да он не прихвата реализацију понуђеног права, или из чињенице да се не може обезбедити ни једно право. Дакле, радни однос запосленог за чијим је радом престала потреба може престати на два начина: (1) поводом обезбеђивања законом предвиђених права; и (2) због немогућности обезбеђивања права.

|! "Сл, гл. РС", бр. 45/1991. | Закон о основама радних односа, "Сл. л. СРЈ", бр. 29/1996, 51/99 (Одлука С. уст. суда у вези чл. 40. ст. 1); Закон о радним односима Србије, "Сл. гл. РС", бр. 55/1996.