Радно и социјално право

Б. Шундерић: Утицај релативности услова за заснивање радног односа... 37

јесте физичко или правно лице које организује рад и управља организованим обликом рада (предузећем, установом, задругом, банком, радњом итд.). Оно то чини ради вршења одређене делатности. Ово лице управља процесом рада по основу својине на средствима рада или по неком другом правном основу или у неком другом својству. Овде се ради о једној функцији која обухвата не само вођење послова (управљањем пословањем), него и самостално организовање рада и доношење одлука којима се обезбеђује остваривање пословних циљева. Овај субјект у радном праву се назива послодавац. У обављању делатности он тежи да постигне максимални учинак или корист. То је, у ствари, економско начело пословања које чини суштину привређивања. Међутим, он сноси и ризик пословања, тј. негативне последице организовања и вршења делатности (насталу штету).

Извршиоци рада, тј. послова који чине делатност послодавца су радници, службеници, руководиоци, менаџери и друга лица. У питању су физичка лица која испуњавају услове потребне за обављање послова из делатности послодавца. Ови услови се не односе само на стручна знања него и на друге елементе радних способности, физичко и психичко здравље, животну зрелост, умеће, навике, вештине и друге елементе. Вршење рада се обезбеђује на основу добровољно изражених воља и сагласних воља. Правни израз сагласности воља послодавца и запосленог лица о вршењу одређеног рада (посла) представља уговор о раду. Закљученим уговором о раду обезбеђује се правни основ вршења рада. На основу закљученог уговора о раду радноспособно лице започиње извршавање послова на чије вршење се обавезало. Послодавац је дужан на основу уговора да обезбеди све неопходне претпоставке за вршење рада.

Радни однос као економску нужност било је потребно правом регулисати. То је значило утврдити право на слободу рада субјектима фактора рада. У суштини то су субјекти радне снаге (физичких и умних способности) и субјекти капитала. Субјектима фактора радне снаге правна норма гарантује слободу употребе радне снаге ради стицања дохотка. Субјектима капитала (не мора бити само власник већ капитал може користити и по другом основу) право на слободу употребе капитала ради стицања добити (профита). Ако субјект капитала капитал улаже у вршење одређене делатности онда његово право подразумева и слободу организовања и вршења делатности. Ово право подразумева и право да запошљава друга лица. То су два велика права субјеката радног односа на којима он почива. Ради се, пре свега, о економским правима. Ова два права обезбеђују потребну равнотежу у функционисању радног односа. Она истовремено и ограничавају њихове субјекте у међусобним односима. Право једног субјекта, нпр. право субјекта радне снаге не може ограничавати нити укидати право субјекта капитала и