Радно и социјално право

38 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

обрнуто, право субјекта капитала не може ограничавати нити укидати право субјекта радне снаге. Дакле, радни однос функционише на узајамном поштовању права чиме се обезбеђује и контролише искључивост, тј. неограниченост у поступању без уважавања правила игре. Ова два субјекта су упућена један на другог, разуме се ако су одлучили да организују вршење делатности, односно да врше рад код другог лица применом својих радних способности. У том случају они успостављају правну везу која се назива радни однос.

Ш РАЗЛОГ ЗАСНИВАЊА РАДНОГ ОДНОСА

Разлог или основ заснивања радног односа према позитивном законодавству јесте потреба за попуном слободног радног места. Ту, дакле, лежи одговор на питање: "Зашто послодавац заснива радни однос са одређеним лицем". Потреба да се попуни слободно радно место јесте услов заснивања радног односа. Ова потреба, по својој суштини, је економске природе. Овде се ради о захтеву послодавца за радом лица са одређеном радном снагом (као укупности психофизичких и стручних способности које се могу користити у процесу рада) неопходном за обављање његове делатности. Према томе, ради се о стању у једном од фактора рада (радној снази) у датом организованом облику рада (предузећу, установи, банци итд.) који настоји да успостави равнотежу поремећену недостатком одређеног броја радноспособних лица. Послодавац се у овом случају налази под дејством економске принуде која је диктирана разлозима остваривања циља пословања. Основни циљ привређивања код већине послодаваца јесте стицање добити (дохотка) продајом произведених роба (производа) и пружањем услуга на тржишту. Послодавац се, дакле, руководи економским разлозима када предузима радње у циљу заснивања радног односа са новим лицима. Слободно радно место, само за себе, није претпоставка заснивања радног односа. Оно је само део те претпоставке. То значи, без обзира на то што је радно место слободно (може бити новоотворено место или упражњено место) оно неће бити попуњено ако зато не постоје економски разлози. Следи, дакле, став да је економски принцип доминантан за заснивање радног односа, али не и само за настанак него и за његово трајање.

Социолози кажу да је рад стваралац богатства и да у друштву врши улогу једног од принципа у расподели прихода (дохотка). Види код: Репе КоПе, Intrduction ala sociologie du travail, Larousse, Парис, 1971. год. стр. 26 и даље.