Радно и социјално право

42 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

Последице тог утицаја могу бити изражене у одређеним захтевима према запосленом (нпр. промена радног места, доквалификација, преквалификација, скраћење радног времена) које он треба да испуни у оквиру већ заснованог радног односа а могу изазвати и престанак потребе за радом запосленог, што значи престанак радног односа. Дакле, условљеност а затим и променљивост, као нужна последица условљености, угрожава равнотежу засновану на подударности захтеваних услова за рад и понуђених услова у моменту заснивања радног односа. Према томе, прилагођеност услова захтевима рада обезбеђује вршење рада, тј. функционисање радног односа. Међутим, када дође до промена услова или у условима онда је неопходно да се приступи фази прилагођавања, како би се успоставило ново стање равнотеже, као елемента стабилности радног односа. Но, ако прилагођавање није могуће онда ће последица промена бити престанак радног односа.

VI. ПРЕСТАНАК ПОТРЕБЕ ЗА РАДОМ ЗАПОСЛЕНИХ

1. Промене у потреби за радом

Послодавац заснива радни однос са лицем способним за рад (запосленим лицем) из разлога што има економску потребу за његовим радом. Потреба произлази из самог процеса рада. То, у ствари, значи да постоје одређени послови чије се вршење без ангажовања нових лица не може обезбедити. Поставља се питање: “За које време лице ступа на рад, тј. колико ће, временски посматрано, вршити рад код послодавца". Од чега ће то зависити; То ће зависити од тога да ли је потреба за његовим радом привремена или трајна. Да ли је потреба за радом привремена или је трајна то се утврђује у моменту доношења одлуке да се заснује радни однос. Но, ове категорије нису апсолутне, нису непроменљиве. Наиме, могуће је да потреба за радом која је била привремена током трајања радног односа постане стална и супротно да стална потреба у тренутку заснивања током трајања престане, тј. за време трајања радног односа претвори се у потребу чије је трајање ограничено. Према томе, сталност, стабилност трајање радног односа је условљено трајањем потребе за радом. Дакле, о сталности радног односа не може се говорити у апсолутном смислу.

Његова сталност, нарочито у случају кад је заснован на неодређено време, може бити угрожена одређеним околностима које могу бити субјективне и објективне природе. Субјективне природе су оне околности које су производ воље или понашања запосленог и стања у његовој радној способности. Објективне околности су оне које утичу на престанак економске по-