Радно и социјално право
44 : РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО
извод, вредност производње или доходак, с друге стране. Сваки поремећај у овом односу (недостатак капитала за улагање, ниска продуктивност, неефикасност рада, неекономичност) изазива промене у потребама рада.
Један од битних услова за обављање привредних и других делатности јесте организација рада. Она је та која обезбеђује повезивање појединих делова у целини, тако да та целина буде способна за извршавање одређене делатности и постизање планираних ефеката. Организација рада (која подразумева организацију персоналног дела предузећа и организацију средстава рада) треба да буде у функцији обезбеђења најпродуктивнијег коришћења радне снаге и најекономичнијег искоришћавања материјалних "фактора рада. На пораст продуктивности утичу технолошке промене и пораст знања и вештина запослених. Промене у организацији рада (укидање радних места или читавих радних јединица и др.), такође, утичу на промене у потребама за радом.
Један од значајнијих подсистема у предузећу свакако јесте технолошки процес. То је процес или однос који је везан за употребу елемената техничке и материјалне стране производне функције. Ради се, у ствари, о односима који се успостављају у вези деловања средстава за рад на предмете рада. То је оно што се назива технологијом производног процеса у који су укључена средства за рад, предмети рада и сировине. Примена резултата научно-технолошког развоја у процес рада, такође, изазива промене у потреби за радом. Ради се, у ствари, о увођењу нових технологија као што су: микроелектроника, рачунска техника, телекомуникације, вештачка интелигенција, производне организације и друге. Треба указати на пету генерацију фабрика у којима су сви поступци од пројектовања до складиштења обједињени компјутерски. Нове технике и технологије неминовно изазивају социјалне последице у вези са сталношћу радног односа. С једне стране, оне квантитативно смањују потребе за радном снагом а, с друге стране, изазивају квалитативне промене у квалификационој структури запослених.
2. Радни односи и технолошка унапређења
Радни однос се успоставља, тј. заснива у одређеном економском, политичком и радном окружењу између послодавца и власника радне снаге. Послодавац се појављује у радном односу као субјект који нуди и даје посао, а власник радне снаге се појављује као послопримац, тј. има улогу субјекта који тражи и преузима извршавање послова као своју обавезу. Једну и другу страну на успостављање радног односа упућују објективни разлози, тј. примарна потреба за обезбеђењем свог економског, материјалног и социјалног статуса. Радним односом, као инструментом употребе радне снаге, посло-