Радно и социјално право

46 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

је присутније ослобођење производње од природних сировина), изворима енергије (појава нових извора енергије) и материјално-технолошкој основи. Процес ширења и примене нових технологија изазива најпре промене у привредној структури које се изражава у настанку нових привредних грана (микроелектроника, биотехнологија, генетика, инжењерство), промене у постојећим гранама (аутомобилској, хемијској, петрохемијској, фармацеутској, графичкој и др.) и промене које се изражавају у одумирању и нестајању појединих грана које, по правилу, имају радно-интензивну и прљаву технологију (рударство, рудници угља, црна металургија, индустрија коже и обуће, текстилна индустрија и др. Разуме се, нове технологије продиру веома брзо и у сектор услуга, тј. терцијални сектор (банкарство, осигурање, здравство, образовање, управу и др.). Међутим, поред овог глобалног утицаја на поделу рада (општу и посебну) и структуру привредних грана, нове технологије непосредно врше утицај и у оквирима предузећа (компанија) и то како на материјално техничку основу рада, тако и на услове рада, услове запослења, као и на статус и услугу радника на раду. Оно што је најболније за појединца и групе радника јесте то да им је угрожен радно-правни статус. Посматрано на општем плану применом нових технологија постиже се: подизање продуктивности рада; рационално коришћење производних капацитета; унапређење организације рада; потпуно коришћење опреме; смањење броја запослених; снижење удела трошкова за радну снагу по јединици производа; лакше премештање радника из једне организације у другу; бољи квалитет производа; смањење и елиминисање шкарта, и др. резултати. Из ових набрајања произлази да нове технологије истовремено доприносе смањењу фиксног, променљивог и оптицајног капитала. Према томе, као што се види доста позитивних ефеката оне доносе у корист послодавца. Међутим, исто тако, треба истаћи да се у условима деловања високих технологија скраћује век трајања технолошких поступака и да долази до бржег застаревања производа што захтева максимално коришћење опреме и њену честу измену. Послодавци, ако хоће да остану на тржишту, упућени су да стално прате технолошке промене да их примењују у процесу рада и да обезбеђују максимално коришћење опреме због скраћења њеног века (морална амортизација). Но, претпоставке за успешну примену нових технологија обезбеђују се и одређеним изменама у односу рада. Послодавци сматрају да многобројни резултати, које је радничка класа освојила деловањем механизма тзв. социјалне државе, представљају у одређеној мери

3 : 5 “ Др Брана Марковић, Нове технологије, радничка класа и синдикат, Радничка штампа,

Београд, 1989. год. стр. 14 и 15. Ибид