Радно и социјално право

Борисав Чолић, судија Врховног суда Србије

НЕКИ ОБЛИЦИ ПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА И ЗАШТИТА ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ

1. ОСНОВИ ПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА

Према одредбама Закона о основама радних односа и Закона о радним односима Републике Србије, постоје три основа за престанак радног односа запосленог. Ови основи се могу сврстати у три групе: у првој групи су случајеви престанка радног односа по вољи запосленог, у другој групи су основи за престанак радног односа независно од воље запосленог и у трећој групи су основи за престанак радног односа запосленом независно од његове воље и воље послодавца (по сили закона).

Према одредби чл. 63. Закона о основама радних односа и чл. 107. Закона о радним односима Републике Србије, запосленом по његовој вољи, престаје радни однос: 1) ако писмено изјави да жели да раскине радни однос (ако откаже уговор о раду), 2) ако закључи споразум с послодавцем о престанку радног односа. Према одредби чл. 64 Закона о основама радних односа, запосленом престаје радни однос, независно од његове воље, отказом уговора о раду од стране послодавца, поред осталог и у случајевима, ако је неоправдано изостао с посла 5 радних дана узастопно, односно 7 радних дана с прекидима у току три месеца, ако одбије да ради на радном месту на коме је распоређен сагласно одредбама истог Закона и у другим случајевима утврђеним законом и колективним уговором. Закон о радним односима Републике Србије на основу овлашћења из поменутог члана 64. Закона о основама радних односа, одредбом чл. 108. је предвидео знатно већи број основа за престанак радног односа запосленом независно од његове воље.