Радно и социјално право

Б. Чолић: Неки облици престанка радног односа и заштита права запослених 49

Одредбом поменутог члана поред осталог је предвиђено да запосленом престаје радни однос независно од његове воље: 1) ako je неоправдано изостао с посла 5 радних дана узастопно, односно 7 радних дана с пре кидима у току три месеца, 2) ако одбије да ради на радном месту на коме је распоређен у смислу чл. 21. ст. 1, и чл. 23. и 24. тог Закона, и у другом радном месту у смислу чл. 21. ст. 2. истог Закона, 3) ако приправник не положи стручни испит, 4) ако се у року од годину дана од дана заснивања радног односа утврди да је засновао радни однос супротно одредбама закона. Запосленом престаје радни однос независно од његове воље и воље послодавца (по сили закона) у смислу чл. 66. Савезног закона о основама радних односа и чл. 109. Закона о радним односима Републике Србије, те чл. 110. истог Закона: 1) ако је на начин прописан законом утврђено да је код запосленог дошло до губитка радне способности даном достављања правноснажног решења о утврђивању губитка радне способности, 2) ако му је по одредбама закона, односно правноснажној одлуци суда или другог органа забрањено да обавља одређене послове и задатке, а не може му се обезбедити обављање других послова и задатака – даном достављања правноснажне одлуке, 3) ако због издржавања казне затвора мора бити одсутан са рада дуже од шест месеци – даном ступања на издржавање казне, 4) ако му је изречена мера безбедности, васпитна или заштитна мера у трајању дужем од шест месеци и због тога мора да буде одсутан са рада даном почетка примењивања те мере. Између поменута два закона постоје разлике у законским решењима о престанку радног односа по сили закона због испуњења услова у погледу година живота и стажа осигурања, о чему ће у посебном делу овог написа бити више речи. Наиме, према одредби чл. 65. ст. 1. тач. 1. и ст. 2. Савезног закона о основама радних односа, запосленом престаје радни однос по сили закона, кад наврши 65 година живота или 40 година стажа осигурања, ако законом није друкчије одређено —– даном достављања коначног решења запосленом. Запосленом који наврши 65 година живота или 40 година стажа осигурања престаје радни однос ако послодавац у складу са условима утврђеним законом не одлучи да запослени остане у радном односу. Из предњег произлази да Савезни закон упућује на могућност другачијег уређивања поменутог основа за престанак радног односа. То је и учињено одредбом чл. 110. ст. 1. и 2. Закона о радним односима Републике Србије. Одредбама поменутог члана је предвиђено да запосленом престаје радни однос независно од његове воље и воље послодавца (по сили закона) кад наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања. Према одредби ст. 2. истог члана, директор може да одлучи да запослени који је испунио услове из ст. 1. истог члана, остане у радном односу, ако је то неопходно за обављање одређених послова а најдуже до навршених 67 година живота.