Радно и социјално право

Б. Чолић; Неки облици престанка радног односа и заипаита права запослених 51

воље, и да је тужилац (запослени) није могао опозвати, још од момента када је доспела до органа коме је упућена.

Престанак радног односа, како је већ изнето може настати на основу споразума о престанку радног односа који запослени закључује са послодавцем. За пуноважност писменог споразума о престанку радног односа је битно да закључени споразум представља израз слободне и потпуне воље запосленог, поред воље послодавца и прихватања слободно изражене воље запосленог да се такав споразум закључи. Дакле, споразум о престанку радног односа мора бити закључен у писменој форми и потписан од стране запосленог и директора као представника послодавца. Иницијатива за споразумни престанак радног односа може да уследи како од запосленог, тако и од послодавца. Поменути закони о радним односима не садрже посебне прописе о томе, шта треба да садржи споразум о престанку радног односа. Такав споразум је по правилу један правни акт, али тај споразум могу учинити и два правна акта: писмени предлог са потписом једне стране и писмено прихватање предлога са потписом друге стране (директора као представника послодавца).

Споразум о престанку радног односа може бити и саставни део не ког другог споразума односно уговора. Ради потврде већ напред изнетог наводимо судску праксу: "Споразум о престанку радног односа закључују у писменој форми радник и послодавац.“ (Врховни суд Србије, Рев. 5957/96 од 6. 12. 1997. године). “Споразумни престанак радног односа може бити постигнут и са два вољна акта. Споразум могу чинити и два акта: писмени предлог са потписом једне стране и писмено прихватање предлога са потписом друге стране. Он производи правно дејство чим буде закључен. Тај споразум је двострани правни посао и кад је закључен, не може се једнострано раскинути. Зато изјава тужиоца о повлачењу предлога нема утицаја на престанак радног односа, пошто га је директор претходно прихватио. Основ престанка радног односа је сам споразум.“ “Врховни суд Србије, Рев. 57/96 од 12. 2. 1997. године).

И следећи став судске праксе: "Споразум о престанку радног односа може бити саставни део неког другог уговора." (Врховни суд Србије, Рев. 5196/95 од 28.11.1995. године).

Код престанка радног односа на основу споразума значајно је указати на једно спорно питање у пракси судова. То је питање пуноважности споразума о престанку радног односа, ако је закључење истог изнуђено претњом према запосленом да ће против запосленог, ако га не потпише бити поднета кривична пријава, као могући основ кривичног прогона. Правно схватање и у одлукама Врховног суда Србије новог датума иде у