Радно и социјално право

Б. Чолић: Неки облици престанка радног односа и заштита права запослених 53

основу је неоправдан изостанак одређени број радних дана. Други услов је неоправдан изостанак 5 радних дана узастопно односно 7 радних дана са прекидима у току три месеца. У основ за престанак радног односа не улазе: дани одмора, одсуства које је одобрено у складу са законом и колективним уговором, болести, војне вежбе, одобреног прекида рада, штрајка или другог разлога који изостајање с посла чини оправданим. Основ доношења одлуке о престанку радног односа због неоправданог изостајања с посла одређени број радних дана је битан за доношење такве одлуке. Ако је изостанак запосленог са посла оправдан, не може се донети пуноважна одлука о престанку радног односа запосленом. Разлози оправданости одсуствовања са посла могу бити разни и разноврсни, а најчешћи разлог оправданости је болест запосленог. Извештај о болести запосленог и отварању боловања, иако је јавна исправа, може бити предмет провере у судском поступку, ако постоји сумња да садржај исправе о боловању и о болести запосленог које представљају оправдан разлог за одсуствовање у радним данима није веродостојан. Најчешће изазива сумњу садржина потврде – исправе о боловању која је издата запосленом са знатним закашњењем.

Треба истаћи посебно да неоправдано изостајање са рада најмање 5 узастопних радних дана или 7 радних дана са прекидима у току три месеца не може довести до вођења дисциплинског поступка против запосленог, већ може бити само законски основ за престанак радног односа доношењем одлуке односно решења од стране послодавца: “Неоправдано изостајање с посла најмање 5 узастопних радних дана, није тежа повреда радне обавезе за коју се изриче мера престанка радног односа, већ основ за престанак радног односа без сагласности радника." (Врховни суд Србије, Рев. 3059/93 од 30. 9. 1993. године).

Код изостајања с посла због болести и боловања запосленог и оцене оправданости таквог изостајања, судска пракса је заузела правилно схватање, да је изостајање с посла оправдано ако је запослени био болестан и ако су постојали стварни разлози за отварање боловања, без обзира што боловање није отворено. Ако је отворено, без значаја је што то није учинио изабрани лекар: “Оболели радник оправдано одсуствује с посла, без обзира што се јавио другом а не изабраном лекару. То може утицати на права по основу здравствене заштите, али не и на оправданост одсуствовања с посла." (Врховни суд Србије, Рев. 4878/94 од 26.10.1994. године).

Код неоправданог изостајања с посла у трајању од 5 радних дана узастопно, узимају се у рачун само радни дан узастопног изостајања. На крају значајно је истаћи да неоправдано изостајање с посла одређени број радних дана, спада у основе за престанак радног односа независно од воље