Радно и социјално право
24 Б. Шундерић: Закони од значаја за радни однос
"републичким органима и организацијама основ постоји у чл. 72 ст. 1 тач. 11 Устава Р. Србије у коме стоји да Република обезбеђује организацију. надлежност и рад републичких органа. Према чл. 1 овог закона његовим одредбама се уређује радни однос запослених у државним органима који се примају у радни однос одлуком функционера који руководи овим органима и службама (запослена лица), одређена права председника Републике о одређена права, обавезе и одговорности лица која бира Народна скупштина (изабрана лица) и лица која поставља Влада односно други надлежни орган (постављена лица).
Из чл. 1 ст. 1 произлази да се овај закон примењује на све запослене, сва изабрана и на сва именована лица у државним органима. Овај закон у односу на законе о радним односима има карактер посебног закона, основног закона и закона који се непосредно примењују. Тако ствари стоје ако се посматра само први став првог члана овог закона. Међутим. у чл. 1 ст. 2 већ се даје могућност да овај закон изгуби карактер посебног и основног закона. Наиме, у овом ставу стоји да се одредбе овог закона примењују на све запослене у државним органима и изабрана односно постављена лица, осим оних чија су права, обавезе и одговорности из радног односа уређени посебним рукописима.
Који би сада овде закон стекао статус посебног закона, основног закона и имао предност у примени у односу на Закон о радним односима у државним органима. То су закони који регулишу организацију. надлежност и рад појединих републичких органа (Закон о судовима, Закон о Влади. Закон о органима унутрашњих послова и др. закони). Дакле, ако ови закони садрже норме којима регулишу радни однос, у оном органу на који се конкретан закон односи, онда ће такав закон имати првенство у примени у односу на Закон о радним односима у државним органима. Он ће бити посебан и основни закон, док ће Закон о радним односима у односу на њега бити општи закон и супсидијаран закон. На крају овај Закон у чл. 1 ст. 3 утврђује да се на запослене, изабрана и постављена лица у државним органима примењују прописи о радним односима у погледу оних права, обавеза и одговорности која законом нису посебно уређена. Овим ставом се однос између ова два закона утврђује као однос између посебног и општег закона. Закон о радним односима у државним органима је посебан, основни и примарни у примени, док је закон о радним односима општи и супсидијарни. На исти однос ова два закона упућује и чл. 1 Закона о радним односима Србије. У ст. 3 чл. 1 овог Закона стоји да се његове одредбе примењују и на радне односе запослених у државном органу и организацији, органу и организацији јединице територијалне аутономије и локалне самоуправе, ако законом није другачије одређено. Претходна излагања су