Радно и социјално право

П. Јовановић: Питање супсшитуције колекшивног уговора опшшим акшом 43 послодавца

CSI I

неадекватно наглашава економску доминациј послодавца дајући му шансу

да сам регулише сопствени положај субјекта у радном односу. Сем тога, наведени начин је можда типичан за акте пословођења а не регулисања радних односа.___.

Овим се, заправо, врши супституција колективног преговарања једностраним регулисањем радног односа на општи начин. „Гкаву могућност имали смо и према досадашњем Закону о радним односима,“ по којој уколико код послодавца није организован синдикат, тада се општим актом послодавца уређују она питања која се, по закону, уређују појединачним колективним уговором. Сматрали смо и тада“ а и данас, да је супституција овде неадекватна, јер се разноврсни акти не могу супституисати. Није ни нужна, јер постоје и друга решења која могу да очувају социјални дијалог и дух колективног преговарања и без репрезентативног синдиката. То су решења која нуди Препорука МОР-а, бр. 91. о колективним уговорима (пар. 2). Према овој Препоруци, у наведеној ситуацији, могу преговарати са послодавцем и представници заинтересованих радника, који су правоваљано изабрани (саобразно националним прописима). То је, дакле, само требало изричито предвидети нашим законом. Пошто то није тако учињено, постоје ипак могућности да се поступи на три начина.

Прво, као и до сада, у смислу чл. 4. Општег колективног уговора Србије“ послодавац би био дужан да синдикату - учеснику одговарајућег посебног колективнг уговора, достави општи акт, а ако не доноси општи акт уговор о раду којим се утврђују права, обавезе и одговорности које се уређују појединачним колективним оговорм. Ако синдикат сматра да општи акт, односно уговор о раду није донет, односно закључен у складу са законом, односно колективним уговором, о томе обавештава инспекцију рада.

Друго, да се екстензивним тумачењем чл. 10. ст. 1. Закона о раду изведе закључак да Закон ипак допушта могућност закључивања колективног уговора путем представника запослених. Том одредбом је предвиђено да запослени преко својих представника имају право на учешће у преговорима и изакључивању колективних уговора. Кључно питање је овде-ко-ее-ематра

представником запослених. Да ли се ТУ. мисли на. „синдикат, односно

tlapTHepctBa. Buu: Comparative Labour Law and Industrial Relations in Industrialized Market Economies, Editor bu. R. Blanpain, The Hague, 1998, crp. 405. u Jame.

"Сл. гласник Р.С."бр. 55/96, чл. 122.

Наш рад Синдикалне слободе и права запослених, "Радно и социјално право", бр. 1-3/97, стр. 95.

"Сл. гласник Р.С.", бр. 22/97.