Радно и социјално право

Р. Брковић, Б. Урдаревић: Забрана дискриминације Према Закону о раду 57

тог доба. Чак је и Аристотел често говорио да је подела на господаре и робове у складу са природним поретком.

Преласком у феудализам слика друштва се битно не мења. И даље постоје две класе које су јасно диференциране. Владавина тадашњих феудалаца је била супериорна и несхватљиво је било да кмет тражи да буде изједначен са феудалцем.

У капитализму су се власници робова у Јужним државама Америке, руководили истом доктрином. Често би говорили да је владавина белих људи над црнима природна и да су црни људи обележени да буду робови. Неки су ишли толико далеко да су говорили да је слобода радника неприродно стање ствари. Ипак у том периоду почиње борба за људска права и слободе и то за време тзв. периода просвећености. Главни заговорници просвећености су сматрали да су људи рођени слободни и једнаки. Све неједнакости које су постојале, биле су резултат неадекватног образовања и лошег окружења. Ове идеје су имале само мали утицај на побољшање правног и политичког статуса жена које су биле у подређеном положају. Заправо, просветитељси концепт једнакости у погледу права и слобода односио се само на мушкарце и како је Русо говорио: "Жене су сентименталне и површне", сматрајући да су оне природно створене да буду у подређеном положају.

Социјализам је само на папиру донео нешто ново. У жељи да се створи друштво једнаких отишло се предалеко и створено је друштво истомишљеника што је за последицу имало деградацију личности. Дискриминација у социјалистичком друштву представља _ директно угрожавање једног од основних начела социјализма – једнакости. Поред тога, под утицајем старог у односима, понашању и свести људи има понашања према друштвеним средствима као државним или туђим, односно ничијим.“ У таквим условима, у којима је на последњем месту било економско располагање ресурсима и максимизација добити, долазили су до изражаја многи други интереси. Неки од њих су били и социјално политички, али и мерила расне, верске и националне припадности.“

Наука нема слуха за догматска учења и предрасуде, а за дискриминацију су то есенцијални елементи без којих она не може да постоји. Сасвим је сигурно да дискриминација представља велики социјални проблем, али се не могу занемарити ни поједини психолошки аспекти. У светлу тога, истиче се да је повезана са културном елаборацијом коју треба

Др Влајко Брајић, "Дискриминација и научно-технолошки напредак", Југословенска ревија за међународно право, Београд 1971, стр. 203.

Др Влајко Брајић, оп.цит. стр. 203