Радно и социјално право

62 Р. Брковић, Б. Урдаревић: Забрана дискриминације према Закону о раду

а) Поштовање једнакости шанси и третмана у запошљавању ;

6) Све особе морају, без дискриминације, да уживају право на једнакост шанси и третмана, нарочито приликом:

1. приступања берзама рада, · могућности стручног оспособљавања или запослења,

3. напредовања према својим личним квалитетима, способностима, искуству и залагању на раду, обезбеђења запослења, награђивања за рад једнаке вредности и услова рада, укључујући ту и трајање рада, одморе и плаћени годишњи одмор, мере обезбеђења и хигијену рада, као и мере социјалног обезбеђења, социјалних служби и социјална давања у вези са запослењем

ц) Владине агенције морају да примењују недискриминаторне политике запошљавања и

д) Приликом колективног преговарања и индустријских односа, странке морају да поштују принцип једнакости шанси и третмана у запошљавању, као и да обезбеде да колективни уговори немају дискриминаторски карактер у односу на могућности запослења, оспособљавања, напредовања или услова запослења.

(3) Конвенција 122 о политици запошљавања

Конвенција 122 о политици запошљавања донета је у Женеви 9. јула 1964. године.'' Настала ] је као израз схватања да је Међународна организација дужна да размотри и узме у обзир дејство економске и финансијске политике на политику запошљавања, као и у светлости основног циља да сва људска бића без обзира на пол, расу или вероисповест, имају право на материјални прогрес и на духовни развој у слободи и достојанству, у економској безбедности и под истим условима.

Текст конвенције чини 10 чланова. У члану 1. говори се о обавези држава потписница да примењују активну политику о унапређењу пуне, уносне и слободно изабране запослености.

Посебно је значајна тачка 3. става 2. која прописује постојање слободног избора запослења и могућност за стицање потребних квалификација за добијање посла који раднику одговара. Опредељујући

" http://ilolex.ilo.ch:1567/scripts/convde.pl?C 122