Радно и социјално право

12 Р. Брковић, Б. Урдаревић: Забрана дискриминације брема Закону о раду

на три месеца за тражење посла под условом да се не ослања на буџет земље пријема.“

Временом је постало јасно да државе чланице Европске Уније не желе да створе унификовано подручје на којем би се држављани слободно кретали.

Комисија је донела Директиву 1613/68 на основу које је омогућено право уласка свих држављана заједнице и право боравишта за све који могу себе економски да издржавају, уз забрану за земље пријема да траже већу економску моћ тог ллица, од оне коју би тражиле за своје држављане. Овом Директивом се не дозвољава земљама чланицама да задрже политику којом ће зарађивати на оваквим мигрантима. >

Радницима мигрантима се гарантује право да се запосле на територији државе чланице под истим условима као и домаћим држављанима. Уколико би одредба националног права експлицитно или имплицитно ограничавала право радника да се запосли и обавља свој рад, она би била непримењива из разлога супрематије права Заједнице у односу на право државе.

Директивом је предвиђено да сви држављани земаља чланица имају доступност професионалном усавршавању у школама и центрима за професионално оспособљавање.

Посебан случај представља тзв. обрнута дискриминација , тј. случај када се радник, домаћи држављанин третира неповољније од странаца. Заштита оваквог радника је предвиђена чланом 39. Уговора о оснивању Европске Уније, чији се други став односи на било коју дискриминацију засновану на држављанству.

Док је жеља Европског Парламента била да створи европског грађанина, државе чланице нису биле задовољне својим третманом.

Неке од њих су сматрале да је питање контроле њихових имиграната и политика тржишта рада њихов прерогатив. У том смислу и не чуди сукоб схватања између суверене државе са једне стране, и Европског Суда правде са друге. Иначе, треба напоменути да је улога Суда правде од посебног значаја, јер је он знатно допринео развоју права БЕЗ, посебно сходно овлашћењу да прибегне општим правним принципима при решавању спорова. У духу ове доктрине Суд је одбио да дозволи земљама чланицама да саме просуђују када су изузеци наведени у члану 39. оправдани. Суд је остао

' Brian Wilkinson, "Free movement of workers: Nationality, Discrimination and European

Citizenship", London, 1996.

*’ Brian Wilkinson, op.cit.