Радно и социјално право
В. Брајић: Права радника и послодаваца и заштита права у радиом спору 25
Као што је поменуто запослени у свим односима, у којима не извршава обавезе, ризикују извесне санкције а на крају и највише – само запослење – престанак радног односа.
У случајевима: 1) када радник не показује одговарајуће радне способности (и резултате рада); 2) као и у случају повреда радних обавеза или ако не поштује радну дисциплину – односно, ако је његово понашање такво, да не може да настави рад – код истог послодавца (чл. 101. ЗОР) – послодавац може запосленом дати отказ. Ако је незапослени потпуно неспособан за рад запосленом ће престати радни однос по сили закона. Потпуна неспособност за рад је у нашем законодавству издвојена из општег појма неспособности за рад, и као што се види посебно регулисана, и у погледу престанка радног односа. Овај случај неспособности за рад је објективизиран, у ранијим и новим законским одредбама (чл. 98. ст. 1. тач. 1. ЗОР, РС, 2001. г.). Право и фактички овај запослени не може да настави са радом. Објективно, дакле, нема више услова да запослени настави са радом.
У случају тзв. технолошког вишка, тј. ако: услед технолошких. економских и других организационих промена, престане потреба за обављањем одређеног посла, радни однос ће престати (чл. 101), у складу са утврђеним правилима – након спроведеног поступка, који је законом регулисан (чл. 114–119). У Конвенцији бр. 158, чл. 13, и 14.' одређена су правила, која се односе на престанак радног односа у случају: економских, технолошких, структуралних и сличних промена.
Отказ радног односа, у границама утврђених правила у овом случају а и иначе сматра се ваљаним (оправданим). Узроци престанка, радног односа третирају се као објективно условљени.
Одлука о отказу се доноси када се проценом околности које се тичу узрока (економских, технолошких, структуралних, и сличних) на једној, проценом свих могућности запосленог, у оквиру алтернатива и могућности послодавца, на другој страни.
Код овог случаја престанка радног односа ове процене се крећу у оквиру утврђених правила, и једино је у складу са прописима (и ваљан) онај отказ, који је донет уз стриктно поштовање прописа.
| Конвенција (бр. 158) о престанку радног односа на иницијативу послодавца. Сл. лист
СФРЈ бр. 4/1964.