Радно и социјално право

6 Д. Паравина: Колективне конвенције и индивидуални уговори о раду

поменута схватања ипак нису наишла на шире прихватање јер се законом. схваћеним у најширем смислу, директно или индиректно регулишу: признавање и заштита колективних уговора као извора радног права, њихови субјекти и основна садржина, подручје примене и могућност његовог ширења, модалитети трајања, место у хијерархији радноправних регулативпих аката и тд. Међутим упркос доминацији закона над колективним уговорима једном признати ови су акти временом постајали све значајнији регулатори економско-социјалних интереса радника и послодаваца, односно њихових асоцијација. посебно на подручју прецедентног права.

Узраније остварени продор у националне правне системе иза Првог светског рата, оснивањем Међународне организације рада (МОР) и усвајања њеног Устава 1919, а нарочито Филаделфијске декларације о сврси и циљевима МОР-а, као и бројних других аката усвојених иза Другог светског рата, колективни уговори су снажно закорачили и у међународно радно право: универзално, регионално и билатерално. Као правни акти чија је примарна сврха унапређивање и заштита економских и социјалних интереса послодаваца, односно послодавачких асоцијација и радничких синдиката колективни уговори су постали и остали предмет константне пажње радноправне науке, регулативе и праксе. Начелно говорећи то важи и за Југославију. !

Демократски систем, и то је неспорно, јесте незаобилазни оквир и основа за признавање слободе преговарања и закључивања колективних уговора између законом признатих субјеката. С друге стране колективни уговори као акти усмерени на унапређивање и заштиту економскосоцијалних тј. егзистенцијалних интереса страна уговорница путем права узвратно снажно доприносе унапређивању демократије засноване на владавини права. И још само констатација да је колективним уговорима, по природи ствари и хронолошки посматрано, морало претходити признавање слободе синдикалног удурживања, организовања и слободних синдикалних активности.

Види напр. др. Б. ЛУБАРДА: Колективни уговори, Радничка штампа, Београд, 1990. стр. 1-184; gp. Д. ПАРАВИНА: Радно право, "Службени гласник" са п.о., Београд. 1998, стр. 20-22, 181-189; др. А. БАЛТИЋ Ђ др. М. ДЕСПОТОВИЋ: Радно право, "Савремена администрација", Београд, 1981, стр. 106-117; др. Н. ТИНТИЋ: Радно п социјалто право, Народне новине, Загреб, 1969, стр. 263.-323; др. С. БАЈИЧ: Основи радног права, Геца Кон, Београд, 1937, стр. 128-144; др. И. ПОЛИТЕО: Радно право. "Типографија", Загреб, 1934, стр. 16 и 190; и др.