Радно и социјално право

је дословце записао Маџаревић (с тим се у потпуности слажем), "независно од присуства дубоке економске и социјалне кризе, Србија не сме да себи дозволи луксуз и улаже своју расположиву акумулацију у покретање великих производних система као што су: железаре, производња путничких аутомобила итд., одн. сви они велики системи који своје будуће постојање и развој не заснивају на сопственој акумулацији".

Теза Прилагодити се путу остваривања процеса транзиције, опет по речима Маџаревића, значи да се морамо сложити (да би се избегла висока цена разочарења): "да насупрот армији вољно запослених мора да стоји армија невољно незапослених; да акумулацију из пољопривреде треба, коначно, ослободити атрибута „првобитна' и вратити је пољопривреди; да акумулацију у другим привредним гранама треба да стварају и њом, као преосталим делом новостворене вредности, располажу запослени у предузећима тих грана; да треба укинути „поштене: расподеле кроз критеријум једнаких стомака и увести квалитативно-квантитативне критеријуме појединачних доприноса у остваривању остатка чисте добити; да треба редефинисати и рационализовати појмове опште и јавне потрошње итд."

Што се тиче тезе Прилагодити се - одлучивати на бази чињеница, Маџаревић је велики оптимиста у погледу проналажења најприкладнијих решења транзиције у нашој земљи кад, уверавајући нас, каже: "Треба веровати да ће људи, чији преци важе за народ најстарији, који су изнедрили Карађорђа, Његоша, Теслу, Миланковића, Пупина и човека који је убио престолонаследника једне империје, који су уважавали организацију која је убила свог Краља и Краљицу, који су се подредили човеку-кумоубици (рука Милошева, грло Карађорђево!), а након тога поставили га за свог Књаза, успети да, без емоција, без неостварљивих жеља, без погрешних претпоставки, искључиво на основу уважавања чињеница, пронађу најприкладнија решења за своје проблеме".5)

Транзиција је, дакле, нужна и на њу се не може гледати као на помодни процес (транзиција ради транзиције). С друге стране, наше опредељење за градуалистички приступ у вршењу транзиције - по градуацији, постепено, "корак по корак", никако не значи да са коренитим променама треба оклевати и одлагати их за неко касније и погодније време; истина, њу не треба брзоплето спроводити, већ са узимањем у обзир свих околности. У односу на остале постсоцијалистичке земље, Југославија је, безмало, на почетку транзиционог процеса. На том њеном путу стојале су, и још увек стоје, многобројне тешкоће, свима нама добро знане. Ако се ове тешкоће, везане за распад југословенске заједнице и расположење западних земаља у вези с тим, нису могле отклонити (све се више увиђа да би било далеко боље да је братоубилачки рат, да не помињемо све оно што га је

8 Ове речи мр Пауна Маџаревића, дипл. инжењера саобраћаја, иначе мог земљака и доброг пријатеља, као и оне раније, наведене су према белешци о транзицији, коју је он, после наших разговора о овој теми, био љубазан да направи, на чему му срдачно захваљујем. Његова писана реч је верна нашим разговорима; наводио сам је под знацима навода (само сам понегде изменио и додао покоју реч и исправио покоји интерпункцијски знак).