Радно и социјално право

Параскева Михајловић

рока, независно од тога да ли се пријавило на евиденцију у прописаном року, остварује право на новчану накнаду само за преостало време, а ако захтев поднесе по истеку времена за које би му се исплаћивала новчана накнада, не може да оствари право на новчану накнаду. Међутим, ако се незапослено лице пријавило на евиденцију, односно поднело захтев по истеку рока од 42 дана због неспособности за рад, што се доказује налазом надлежне здравствене организације, сматраће се да је захтев поднет у законском року и оствариће право на новчану накнаду од наредног дана од дана престанка радног односа.

3) Време коришћења права на новчану накнаду

Време коришћења права на новчану накнаду ( дужина исплатног периода), утврђено је чланом 14. Закона о запошљавању и остваривању права на новчану накнаду, у зависности од дужине стажа осигурњја. Услов за остваривање права на новчану накнаду је да је лице одређени временски период било осигурано, односно да је уплаћиван допринос за осигурање за случај незапослености. Стаж осигурања на који се не плаћа допринос за осигурање за случај незапослености (бенефицирани стаж, продужено осигурање, пензијско и инвалидско осигурање за време коришћења права на новчану накнаду и сл.), не рачуна се у стаж осигурања за утврђивање права на новчану накнду, односно за утврђивање дужине исплатног периода. Непрекидним осигурањем, у смислу овог закона, сматра се и прекид осигурања који је краћи од 42 дана.

У зависности од стажа осигурања, незапослено лице може да оствари право на новчану накнаду у трајању од три до 24 месеца, и то: (1) три месеца, ако је било осигурано девет месеци непрекидно или 12 месеци са прекидима у последњих 18 месеци; (2) шест месеци, ако је било осигурано три године непрекидно или пет година са прекидима у последњих осам година; (3) девет месеци, ако је било осигурано 10-15 година; (4) 12 месеци, ако је било осигурано 15-20 година; (5) 18 месеци, ако је било осигурано 20-25 година, и (6) 24 месеца, ако је било осигурано 25 и више месеци.

Изузетно, исплата новчане накнаде наставља се и после истека исплатног пероиода, у случајевима предвиђеним у члану 15. Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица, за време трудноће и порођаја које се запосленима признаје као породиљско одсуство; за време привремене неспособности за рад утврђене по прописима о здравственом осигурању, док та неспособност траје, и за време за које се незапослено лице налази на стручном оспособљавању, преквалификацији или доквалификацији.

а. Породиљско одсуство, према Закону о раду (чл. 69. до 75.), уређено је на другачији начин, у односу на решења из Закона о радним односима, и састоји се из два дела - породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета. Запослена жена има право на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета у трајању од 365 дана, које може да отпочне на основу налаза надлежног здравственог органа, најраније 45 дана, а обавезно 28 дана пре порођаја. Породиљско одсуство траје до навршених три месеца од дана порођаја, а запослена жена, по истеку породиљског одсуства, има право на одсуство са