Радно и социјално право

рада ради неге детета, до истека 365 дана од дана отпочињања породиљског одсуства.

На основу датих мишљења и тумачњја ове одредбе, од стране Министарства за рад и запошљавање, у погледу права и обавеза запослене жене, породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета изједначено је са породиљским одсуством према раније важећим прописима. Према томе, запосленој жени за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, у укупном трајању од 365 дана од дана отпочињања породиљског одсуства, наставиће се исплата новчане наканде, у смислу члана 15. Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица, уколико јој у току тог одсуства истекне право на новчану накнаду.

Право на настављање исплате новчане накнаде, у изложеном смислу, оствариће и отац детета, ако користи одсуство са рада ради неге детета, у смислу члана 69. ст. 4. до 7. Закона о раду.

6. Привремена неспособност за рад, утврђена по прописима о здравственом осигурању је, такође, разлог за настављање исплате новчане накнаде, уколико је исплатни перопд истекао у току трајања привремене неспособности за рад. Неспособност за рад незапосленог лица - корисника новчане накнаде, утврђују органи надлежни за оцену здравствене способности запослених.

ц. Припрема за запошљавање - стручно оспособљавање, преквалификација или доквалификација незапосленог лица - корисника новчане накнаде је, такође, разлог за настављање исплате новчане накнаде за време трајања припреме за запошљавање, уколико исплатни период истекне у токуњјеног трајања.

4) Висина новчане накнаде

Висина новчане накнаде утврђује се у зависности од висине зараде и стажа осигурњја, у износу од 60% просечне зараде незапосленог лица, остварене у складу са законом у последња три месеца пре престанка радног односа, односно осигурања. Добијени износ увећава се за 2% за сваку годину стажа осигурања и тако добијени износ упоређује се са просечном месечном зарадом по запосленом остварене у привреди Републике, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике. Овако утврђена новчана наканда не може да буде нижа од 40% нити виша од 80% од просечне месечне (бруто) зараде по запосленом остварене у привреди Републике према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике. Новчана накнада се месечно усклађује са кретањем зарада у привреди Републике.

Ако послодавац, у одређеном периоду пре престанка радног односа запосленог, не исплаћује зараде запосленима или исплаћује зараде њзносу него што су утврђене општим актом или уговором о раду, дужан је да доприносе уплаћује на законом прописане основице (најниже основице). У том случају, висина новчане накнаде ће се утврдити према висини основице на коју су обарачунати и уплаћени доприноси за обавезно осигурњје за случај незапослености.

Међутим, ако послодавац у одређеном периоду пре престанка радног односа запосленог, није уплаћивао доприносе за обавезно социјално осигурање (што је