Радно и социјално право

послодавца (који настоји побољшати структуру запослености смањењем броја радника), интересе радника који остају и даље запослени (чија будућност такође зависи од опште пословне успешности предузећа) и интересе заједнице у целини, будући да она мора поднети део финансијског терета који произилази из смањења броја запослених.“

Одговорност послодавца укључује различите правне обавезе које ограничавају овлашћења послодавца на начин да даје послодавцима одређене одговорности за запошљавање. Одговорност прво подразумева тачно навођење прихватљивог оправдања за колективни отказ. Дефинисање критеријума за селекцију радника који представљају вишак радне снаге друга је основна компонента одговорности послодавца. Дефинисање критеријума има двоструки циљ: спречавање дискриминације и арбитрарних одлука те заштиту најугроженијих радника.“

Поред претходне одговорности, где се нагласак ставља на пре· венцију отказа, одговорност послодавца може се тицати и помоћи отпуштеним радницима да пронађу ново запослење (ошгр]јасетепл().

Према ратификованој Конвенцији МОР број 158 из 1982. године, о престанку радног односа на иницијативу послодавца, са истоименом Препоруком бр. 166, избор радника чији радни однос треба да престане, врши се по мерилима која се, где год је то могуће, утврђују унапред. При утврђивању мерила треба да се води рачуна и о интересима послодаваца и радника (члан 23. Препоруке). Мерила се предвиђају методама за примену конвенције, тј. путем националних закона или прописа, колективних споразума, прописа предузећа, арбитражних одлука или судских пресуда или на неки други начин који је у складу са националном праксом и одговара националним условима.

36 »Но, ниједна од земаља које су учествовале у истраживању није опремљена адекватно регулисаном и ефикасном процедуром за балансирање интереса свих четири учесника – процедуром у којој би институције које заступају радну снагу заузеле кључну улогу." ( Цитат из наведене студије Marie-Laure Morin u Christine Vicens.)

37 "Сви национални закони садрже специфичне одредбе о заштити радника у погледу њихове старости, дужине стажа у предузећу и породичних обаBesa.” (Marie-Laure Morin u Christine Vicens, оп. цит.)

648