Радно и социјално право

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

станка, ни опстанка радног односа. Утисак би важио и за некритичко преузимање наведеног под претпоставком да смо све то исправно разумели.

У радном праву доскорашње Југославије ( наука и регулатива), каои у бројним другим земљама, историјски посматрано, радноправни институти Bes зани за атипично запошљавање, почевши од завршетка Првог светског pata’, третирају се, сагласно старом латинском правилу "седес машериае", тј. тамо где спадају по природи ствари, а не под називом "атипично запошљавање" због чега се, код недовољно упућених, понекад може прочитати да се необрађују довољно, или чак уопште.

Следствено реченом већина питања обрађује се уз институт "радни однос" на одређено и неодређено време, код приватног послодавца физичког лица, укључујући кућно помоћно особље и дилему може ли бити радног односа између сродника – посебно брачних другова, радни односи интерних, спољних и радника код куће ( не кућних! већ индустријских, трговачких, финансијских, берзанских итд), као и питање ради извршавања којих послова се не заснива радни него грађанско правни однос путем уговора о делу" Уз институте: "радно време", "распоређивање радника на радна места" нарочито на она са повећаним опасностима, "заштита на раду и слично третирају се радни односи по дужини радног времена: пуно, скраћено (изједначено са пуним) и делимично (непуно). У "социјалном осигурању“ срећемо се са припадницима самосталних професионалних делатности и другим лицима која се баве независним радом У своје име, за свој рачун и на сопствени ризик, укључујући и тав. "самозапошљавање'“. О неким од поменутих појединости биће још речи.

Атипично запошљавање, посматрано са једног или другог аспекта, у последње време привлачи све већу пажњу наше радноправне струке и науке. И Југословенско удружење за радно право и социјално осигурање МА Пир је тој проблематици тематско саветовање одржано у Београду 2000. године", а и даље се расправља.

2.1. МОДАЛИТЕТИ АТИПИЧНОГ ЗАПОШЉАВАЊА

Појам "запошљавање" у свом редовном и најшире прихваћеном значењу, као радноправни стандард, претпоставља радника или службеника у радном односу који се бави зависним радом за послодавца. "Запослени, у смислу овог Закона, јесте физичко лице које је у радном односу код послодавца", ка-

Види др.В.ХЕЛЕБРАНТ, Закон о осигурању радника из 1922 са објашњењима, Загреб, 1925, стр. 56-63.

8 У изложеном смислу види др. А. БАЛТИЋ и др. М. ДЕСПОТОВИЋ, Основи радног права Југославије „Савр.администрација, Београд, 1981, стр. 15-77,158-199, 213-231-443-538.

9 Види реферате др. В.БРАЈИЋА, др. Д. ПАРАВИНЕ, Б. ЧОЛИЋА, др. Б. ШУНДЕРИЋА, др. П. ЈОВАНОВИЋА, П. МИХАЈИЛОВИЋ и ВВУЧКОВИЋА објављене у часопису Удружења "Радно и социјално право", Београд, бр.1-3/2000.