Радно и социјално право

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

мента. Оба се без нарочитих тешкоћа утврђују. Објективни критеријум се односи на обим отпуштања, а који се изражава помоћу броја или процента запослених који се колективно отпуштају у оквиру одређеног временског периода.

Субјективни критеријум се односи на разлоге отпуштања који се не везују за понашање или способност запослених већ искључиво за потребе послодавца. И управо, у наведеном случају Роцкфон, европски суд правде је своју одлуку засновао на објективном критеријуму (питање које је упућено суду било је да ли је Роцкфон, као део мултинационалне компаније, сам по себи представљан естаблишмент: овај део мултинационалне компаније у року од 18 дана од укупно 162 запослена колективно отпустио 24 радника. Заступници Роцкофона су сматрали да су део мултинационалне компаније и да стога за њих је небитно дејство директиве и да нису у обавези да спроведу поступак који је њом утврђен, а који се односио на консултовање са представницима запослених и на обавештавање надлежне јавне службе сходно Данским прописима; према ставу европског суда, Роскфон је естаблишмент из тога колективна отпушта“ ња је спровео супротно одредбама важеће директиве).

Када се ради о територијалном дејству, директива 98/59 се у принципу примењује на територији земаља-чланица Европске Уније, а под одређеним условима одредбе директиве примењују се и на послодавце који су ван територије БУ а који доносе одлуку о колективном отпуштање (ради се о специфичном односу матичног и зависног привредног друштва) те стога не може се прихватити образложење владајућег друштва да није извршило обавезу обавештавања и консултовања, односно достављања у писаном облику обавештења јавној власти о намерама колективног отпуштања из разлога сто га зависно друштво није обавестило да це прибећи колективном отпуштању;

Ова обавеза послодавца владајућег друштва била је утврђена и раније усвојеном директивом 95/56 а она произилази из одредби чл. 2 став 4 директиве 98/59; одлуке које могу бити од значаја за колективно отпуштање могу да доносе и владајућа друштва која не морају имати "обе" у држави чланици БУ, већ ван ње, с тим што постоји обавеза зависног друштва да прибави потребне информације (Уље: Schmidt, M, nae. 0eno).

56