Радно и социјално право

Параскева Михајловић, дипл. Правник,

Помоћник директора Републичког Завода за тржиште рада (сада Национална служба за запошљавање) у пензији Београд, Кумановска бр. 8

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ СА САВЕТОВАЊА УДРУЖЕЊА ЗА РАДНО ПРАВО И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ, ОДРЖАНОГ НА ЗЛАТИБОРУ ОД 3–5. ОКТОБРА 2005. ГОДИНЕ

1. Да ли се правилником о организацији и систематизацији послова, за обављање одређеног посла, може, као услов, предвидети више алтернативних степена стручне спреме, и то: BCC (VII-1), BIC (VI-1), BK (V), CCC (IV)?

Одредбом члана 24. став 2. Закона о раду („Сл. гласник РС“), бр. 24/05 и 61/05), прописано је да се правилником о организацији и систематизацији послова утврђују организациони делови код послодавца, врста послова, врста и степен стручне спреме и други посебни услови за рад на тим пословима.

Из цитиране одредбе произилази да се правилником, између осталог, обавезно утврђује врста и степен стручне спреме. Од врсте посла и описа (садржаја) тих послова (у зависности од њихове сложености, одговорности и сл.), зависи степен стручне спреме и занимање који ће се утврдити.

Поред тога, одредбом члана 104. став 3. Закона о раду дефинише се рад исте вредности, под којим се подразумева рад за који се захтева исти степен стурчне спреме, иста радна способност, одговорност и физички и интелектуални рад.

Овом одредбом, као ни другим одредбама овог закона, не искључује се могућност утврђивања алтернативног степена стручне спреме, као једног од услова за обављање одређених послова. Међутим, приликом утврђивања рада исте вредности потребно је за послове за које су предвиђени алтернативни степени стручне спреме, посебно утврдити вредност рада за сваки степен стручне спреме посебно, узимајући у обзир и остале елементе ако су исти (иста радна способност, одговорност и физички и интелектуални рад).

2. Да ли је послодавац обавезан да прихвати мишљење репрезентативног синдиката и Националне службе за сапошљавање на програм за утврђи-