Радно и социјално право

Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству

Велики допринос социјалној заштити учињен је са осигурањем од одговорности за треће лице (странку) по приватном праву и посебно са успостављањем обвезног осигурања које то осигурање допуњује. Најзначајнији су примјер прописи о одговорности по грађанском праву за возила и обвезно осигурање од одговорности за треће лице (нпр. у случају саобраћајне несреће). Системи социјалног права супсидијарни су према тим институтима, с последицом да институције меродавне за социјална давања могу, ако су подмириле давања, да захтевају право на поврат исплаћеног износа од лица одговорног по грађанском праву. Обрнуто је такође могуће. Међутим, одговорност по грађанском праву понекад је замењена системом социјалних давања. То се види у случају несреће на послу.“ Постоје такође други случајеви где је законодавац дао предност правима на давања по приватном праву иако по природи та права припадају социјалном праву. То је велико подручје права на накнаду штете по грађанском праву, укључујући давања исплаћена по основу одговорности за треће лице. Ако је неко покривен социјалним осигурањем повређен у саобраћајној , несрећи и уједно овлашћен да се обештети по грађанском праву (на основу одговорности по основу кривице и/или каузе), не значи да давања исплаћена по систему социјалног осигурања треба да замене одговорности по приватном праву.“ Оштећени који је социјално осигуран има, по правилу, право на износ материјалне штете већи од трошкова (издатака) покривених социјалним давањима. Друго, има право и на нематеријалну штету без обзира на тај однос.

Приватна пензија: избор система. — У западноеуропским и другим земљама уређени су системи приватних пензија. Материјална основа система приватних пензија је тржишна привреда. Због такве привреде треба са социјалног становишта осигурати стабилност права радника и очување одређених износа пензија. Наиме, последица финансијске нестабилности пензијског система могу бити веома ниска давања у раздобљу пензионисања у односу према примањима (плата и др.) која су припадала "пензионерима" док су радили.

У западним земљама бројни су различити правни приступи у тој материји. У већини пензијских система доприноси се морају плаћати у

40 7: Ibid. *! Schulin, Bertram: o.c, 160-161; Haffher, Friedrich: 0.c, 152 435