Радно и социјално право

Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству

ових организација треба да се своди само на убирање прихода који су довољни за покриће расхода на нивоу буџетске године. Пласмани и располагања средствима ради увећања имовине нису потребни, према заговорницима овог мишљења, с обзиром на то да за послове пласмана постоје посебне финансијске организације и институције колективног инвестирања.

За разлику од јавног пензијског фонда, у вези са чијим пословањем могу постојати дилеме из разлога њихове правне и економске природе - која је у крајњем случају аморфна, код пословања добровољних пензијских фондова и инвестиционих фондова ствари су јасније. Ови институционални инвеститори и постоје да би пословањем увећали укупну имовину, а тиме и имовину чланова ових ентитета. Увођењем ових облика пословања у правни и финансијски систем Србије додатно се увећавају дилеме у вези са питањем: да ли јавни пензијски фондови треба да се баве пословима улагања имовине ради њеног увећања поред ентитета који због тога и постоје на финансијском тржишту.

Неконзистентност решења садржаних у одредбама закона који уређују буџетски систем и систем обавезног пензијског и инвалидског осигурања ствара дилему у погледу могућности пласмана средстава која чине имовину јавног пензијског фонда, као и у погледу надлежности за вршење пласмана средстава. Закон о буџетском систему омогућава да се из средстава организација обавезног социјалног осигурања могу вршити пласмани сопствених прихода тих организација и то од стране министра финансија или лица која он одреди, док Закон о пензијском и инвалидском осигурању обавезује фондове да врше пласман средстава ради увећања имовине на економским принципима и овлашћује управни одбор да управља пословањем фонда (и при том ближе не уређује садржину управљања пословањем). Закон о буџетском систему ближе не уређује појам сопствених прихода организација обавезног социјалног осигурања, као што ближе не уређује и то где министар финансија или лица које он овласти могу и треба да пласирају средства ових организација. На овај начин министар финансија или лице које он овласти добија широко овлашћење дискреционе оцене где да врши пласман средстава и коме да да то овлашћење. Сложићемо се, дабоме, да са овим овлашћењем, у пакету, иде и одговорност за ваљаност пласмана јавних средстава.

447