Радно и социјално право
Проф. др Боривоје Шундерић: ПРИМЕНА ЗАКОНА.
делатности (здравствена делатност, државне органе универзитет) и не може се примењивати на друге послодавце и запослене. Код њих, на пример, не може се примењивати Закон о универзитету на запослене, у средњим школама или пак Законо јавном тужилаштву на запослене у влади.
Посебни закон дакле, најнепосредније изражава потребе одређене делатности за одговарајућом правном регулативом. Прво дакле, примењујемо одредбе Закона који је најближи послодавцу (органу унутрашњих послова) а то је Закон о органима унутрашњих послова. Овај закон је посебни закон јер је донет само за органе унутрашњих послова и примењује се само на запослене у овим органима. Он садржи одредбе о дисциплинској одговорности запослених којима регулише: лакше повреде радни обавеза, казне које се изричу за лакше односно теже повреде радних обавеза, органе који утврђују одговорност и изричу санкције, јавност поступка, искључење јавности и ко може бити бранилац радника и рок застарелости покретања и вођења поступка. Дакле, предност у примени има Закон о органима унутрашњих послова. Одредбе које он садржи о дисциплинској одговорности запослених у овим органима искључују примену другог закона који, такође, садржи одредбе дисциплинској одговорности.
Међутим, закон о органима унутрашњих послова не садржи све одредбе неопходне за утврђивање дисциплинске одговорности запослених у овим органима. То значи да одредбе овог закона нису довољне за утврђивање дисциплинске одговорности запослених у органима унутрашњих послова. Одредбе које недостају у овом закону треба потражити у другом закону. Који је то закон2 То ће, по правилу, бити онај закон који регулише радне односе који се успостављају ради вршења делатности које су по својој природи најближе или најсличније делатностима које врше органи унутрашњих послова. По правилу то је закон општијег карактера како с обзиром на његову материју (предмет регулисања) тако и с обзиром на његов персонални домашај (број лица на која се примењује. У овом случају то је Закон о радним односима у државним органима. Овај закон је општијег карактера јер регулише радне односе у свим државним органима и организацијама и примењује се на све запослене у државним органима и организацијама. У односу на претходни закон његова примена је супсидијарна. Које одредбе можемо узети из овог законаг Можемо узети само оне одредбе које недостају у Закону о органима унутрашњих послова а потребне су за утврђивање одговорности. Из Закона о радним односима у државним органима на дисциплински поступак примениће се одредбе чл. 59 ст. 2 којом се утврђују услови изрицања мреже престанка радног односа и одредбе чл. 62 којима се утврђују субјекти за покретање дисциплинског поступка и право на иницијативу за покретање дисциплинског поступка.
Међутим, ни Законо радним односима у државним органима не садржи све одредбе о дисциплинској одговорности. То значи да се одредбе које недостају морају тражити у трећем закону. Тај трећи закон је Закон о раду о радним односима Р. Србије који је најопштији. Из овог закона ће бити примењене одредбе из чланова: чл. 90 које се односе на рок за подношење приговора на првостепену
32