Радно и социјално право

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

дисциплинску одлуку, чл. 95 које се односе на вођење дисциплинског поступка, чл. 96 које односе на изрицање дисциплинске мере за повреду радне обавезе, чл. 96 које односе на отежавајуће и околности које се узимају у обзир при изрицању мере; чл. 97 које се односе на доношење решења о оглашавању запосленог кривим и изрицањем мере; чл. 98 ст. 4 које се односе на извршавање дисциплинске мере и одредбе чл. 99 које се односе на вођење евиденције о изреченим мерама. Дакле, Закон о радним односима се у односу на Закон о радним односима у државним органима појављује као општији и као организованији.

Из реченог се види да у примени закона постоји одређени редослед. Тај редослед је приказан на примеру дисциплинске одговорности запослених у министарству за унутрашње послове. На овакав редослед указује и Врховни суд Србије у једној од својих пресуда. Овај суд утврђује да се на раднике запослене у министарствима и другим државним органима, најпре се примењују посебни прописи о радним односима у појединим органима (лех специалисимус), ако постоје. Уколико таквих прописа нема, супсидијарно се примењују посебни прописи о радним односима у државним органима (лех специалис). Ако ни тих прописа нема, резидуалн се примењују општи прописи матичног Закона о радним односима (лех генералис). Ако ни тих прописа нема, резидуално се примењују општи прописи матичног Закона о радним односима (лех генералис). Пресуда Врховног суда Србије Рев. 4914/94 од 19.Х 1994). Ово је општи поступак у примени закона свуда тамо где је радни однос поред општег закона, регулисан и посебним законима.

УП Посебни методи примене закона 1. Супсидијарна примена закона

Претходно излагање указује да постоје три посебна метода у примени закона који регулишу радне односе. Први се односи на супсидијарну примену закона. Овај метод одређује првенство у примени закона. Он се примењује онда ако поред општих закона, који регулишу област радних односа на општи начин (то су закони о радним односима савезни и републички), постоје и закони који регулишу посебни део или материју у области радних односа (то је нпр. Закон који регулише радне односе запослених лица у државним органима) или закони који регулишу поједине институте из области радних односа (то је нпр. закон о универзитету – регулише питање избора наставника и сарадника факултета).

Принцип супсидијарности значи да се одредбе општег закона о радним односима примењују на све институте у области радних односа који нису регулисане посебним прописима. Дакле, супсидијаран је онај закон чије се одредбе почињу примењивати тек када се одредбе другог закона покажу као недовољне. У том случају се каже даје општи закон допунски закон. Закон кога он допуњује јесте основни закон. Основни закон је закон који се непосредно примењује на радни однос и има првенство у примени. То је, дакле, закон коме, у поступку примене закона, не претходи ниједан други закон. Овде се, дакле, основни закон не