Радно и социјално право

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

Оно што се само по себи намеће на основу анализе садржине одређених закона јесте закључак да се метод сходне примене закона примењује због постојања непотпуних закона тј. закона који не регулишу материју радних односа у целости, него само неке њене делове, а у погледу осталих делова упућују на сходну примену других одговарајућих прописа (чл. 320).

Оно што се само по себи намеће на основу анализе садржине одређених закона јесте закључак да се метод сходне примене закона примењује због постојања непотпуних закона тј. закона који не регулишу материју радних односа у целости, него само неке њене делове. Сходном применом закона, дакле, допуњује се непотпуни закон и самим тим, омогућује функционисање радних односа у одређеној делатности, односно код одређеног послодавца. Реч „сходно“ може да значи исто тако или у складу са тим“. Ако преведемо на терен примене закона онда можемо рећи, на пример, да права на одмор и одсуства запослени у државном органу и организацији остварују исто као и запослени у предузећима или на пример, запослени у органима аутономне покрајине, града и општине своја права, обавезе и одговорности остварују у складу са Законом о радним односима у државним органима.

Сходна примена закона значи обавезну примену закона само што она подразумева прилагођавање закона (који се сходно примењује) субјектима, институцијама и природи односа на које се примењује. Како се тај закон примењује у другој средини, на друге субјекте у одређеној мери, по природи, другачије односе то је неопходно да се он за неки адекватно веже. Садржина норми закона о радним односима о престанку радног односа се у потпуности примењује, али се сада она примењује на друге субјекте и односе који имају одређене специфичности (нпр. кад се примењује на установе за извршавање кривичних санкција).

3. Примена закона по аналогији

Примена закона по аналогији постоји онда када се норма једног закона, који регулише односе који не спадају у област радних односа, примењује на један случај у радном односу а који није регулисан нормама закона којима се регулише област радног односа. Дакле, постоји правна празнина у области радног односа а то је, у ствари, однос који настаје или фактички постоји између запосленог и послодавца али он није регулисан правном нормом радног законодавства а сличан такав однос или случај је регулисан нормама једног другог закона. Аналогија овде значи да се случај правне празнине, тј. онај однос који није регулисан законима радног законодавства регулише на такав начин да се примењује правна норма другог закона која је предвиђена за неки сличан случај. Шта је основ примене норме другог закона на конкретан случај у радном односу Основ примене се налази у сличности случајева, онога који није регулисан (правна празнина) и онога који је регулисан нормама другог закона. Постоји сличност између два случаја у особинама и односима. Зато се и каже да аналогија значи сличност односа да она подразумева једнакост односа. Она, у ствари, значи одлучивање по закону за

35