Радно и социјално право

Проф. др Боривоје Шундерић: ПРИМЕНА ЗАКОНА

сличне случајеве. Узмимо за пример накнаду штете коју на раду или у вези са радом претрпи запослени. Закон о радним односима у чл. 106 ст. 5 утврђује да је послодавац дужан да му штету надокнади. Накнада штете подразумева накнаду како материјалне штете тако и нематеријалне штете. Закон о радним односима утврђује, дакле, само дужност послодавца да штету накнади. Овде сада постоји празнина.

Празнина се састоји у томе што законодавац не утврђује основ одговорности ни основе искључене од одговорности. Ова правна празнина се попуњава на тај начин што се примењује правилно Закон о облигационим односима. У чл. 154. Закона о облигационим односима утврђено је да је основ одговорности кривица или без обзира на кривицу тј. по основу ризика од опасних ствари или делатности (чл. 154 ст. 2. Закона о облигацијама). У чл. 158 Закон дефинише кривицу као основ одговорности. Она постоји увек онда када је штеточина проузроковао штету намерно или непажњом. Ако запослени због повреде права или због повреде на раду или професионалне болести претрпи физичке и (или) душевне болове због умањене животне активности, наружености итд. или буде изложен страху и ако јачина бола или страха то захтева ... суд може да му досуди правичну новчану накнаду (чл. 200 ст. 1). Одредбе о накнади нематеријалне штете не постоје у законима о радним односима па се и овде примењује аналогно Закон о облигацијама односно, тј. правила овог закона која регулишу накнаду нематеријалне штете.

36