Радно и социјално право, 01. 01. 2008., стр. 56

Златибор 2008 Социјална права и достојанство на раду

својим конститутивним уговорима и повељама (примарно право) тако и у својим директивама (секундарно право).

У првим конститутивним документима (Уговор о заједници за угаљ и челик из 1951, за атомску енергију и Економске заједнице – 1957, Европске заједнице — 1965) не говори се о социјално-економским правима. Иницијалну правну платформу социјално-економским правима дају Јединствени европски акт из 1986. године, Повеља Заједнице о основним социјалним правима радника из 1989. године и Уговор о Европској унији из 1991. године (Уговор из Мастрихта). У овој правној платформи за изградњу социјално-економских права препознаје се дух Европске социјалне повеље из 1961. године. Даљи продор социјално-економских права омогућила је Декларација о људским правима коју је донео Европски савет 1991. године, инспирисана поменутом Повељом о основним социјалним правима. Ова Декларација је значајна јер промовише принцип јединствености људских права, тј. принцип једнаког третирања грађанских и политичких права ("класична људска права - прва генерација људских права") са социјално-економким и културним правима ("друга генерација људских права"). До тада социјално-економска права су тешко себи крчила пут у правни поредак ЕУ.“ Међу социјално-економским правима садржаним у Повељи о основним социјалним правима, налазе се и права везана за: (а) побољшање услова живота и рада – поглавље 3; (6) једнакост у награђивању мушкараца и жена – поглавље 7; заштита на раду и заштита здравља – поглавље 9; посебна заштита деце, старијих и инвалида – поглавља 10, 11 и 12. У духу ове Повеље и социјално-економских права донесено је неколико директива ЕУ.

Амстердамским уговором из 1997. године (ступио на снагу 1999) дефинисани су главни оквири социјалне политике, унутар којих све чланице ЕУ треба да утврде своје приоритете у нормативном деловању и пракси. Један од тих оквира јесте забрана свих облика дискриминације (по основу етничке припадности, религије, расе, пола, сексуалне оријентације итд).

Коначну правну физиономију људским и социјално-економским правима у ЕУ дала је Повеља о основним правима, усвојена у Ници 2000. године. Повеља се у основи ослања на достигнуте стандарде у

“° Steve Peers and Angela Ward, The European Union Charter of Fundamental Rights in the European Union, Kluwer Law International, The Hague-London-Boston, 1996, erp. 197. 54