Радно и социјално право, 01. 01. 2008., стр. 55

Златибор 2008 Социјална права и достојанство на раду

Србија, такође, подлеже јурисдикцији овог Суда, јер као што смо рекли наша земља је потписала и ратификовала Конвенцију. Ако Суд установи повреду слобода и права из Конвенције, тада може досудити одговарајућу и правичну накнаду, односно задовољење (/и51 5а115јаспоп – чл. 41 Конвенције) подносиоцу представке. Такође, Суд може одредити и одговарајуће : мере у односу на државу против које је покренут поступак.“ Интересантно је указати и на чињеницу из новије праксе Суда да неке пресуде, на име новчаних накнада, могу оптеретити буџете појединих земаља (нарочито сиромашнијих), јер се те накнаде крећу и до 1.400.000 евра.“

Ревидирана европска социјална повеља предвиђа право на правичне услове рада (чл. 2). Сем тога, ово је ретки европски документ у коме се директно говори о праву на достојанство на послу. Према чл. 26. Повеље, како би се осигурало ефикасно уживање права свих запослених на заштиту њиховог достојанства на послу, стране уговорнице преузимају обавезу да, у консултацијама са организацијама послодаваца и запослених: (а) унапреде свест, информисаност и да спречавају сексуално злостављање на радном месту или у вези са послом и да предузму све одговарајуће мере како би заштитиле запослене од таквог понашања; (6) унапреде свест, информисаност и да спречавају такво понашање које је за осуду или је изразито офанзивно против појединог запосленог на радном месту или у вези са послом и да предузму све мере да заштите запослене од таквог понашања.

Европско комунитарно право чине правни извори Европске уније (ЕУ). Србију ово право не обавезује, јер још није чланица ЕУ. Ипак, пошто претендујемо учлањењу нужно је водити рачуна и о правним стандардима ЕУ, што се мање или више чини у текућим процесима хармонизације нашег права и права ЕУ. Европско комунитарно право само индиректно или фрагментарно тангира питање мобинга (у вези регулисања и заштите људских, односно социјално-економских права и слобода, посебно у вези заштите сексуалних слобода), како у

во заштите. Међутим, Протоколом бр. 11 уз ову Конвенцију, укинута је Европска комисија, тако да је данас могуће директно обраћање Суду. 38 Реч је о мерама у смислу брисања судског досјеа, поновног отварања судског поступка, укидање одлуке о депортацији или екстрадицији, давање боравишта. 2 Случај Сагбопата апа Уетига ртопу папе, према: Милан Пауновић – Славољуб Царић, Европски суд за људска права, "Службени гласник", Београд, 2006, стр. 74. 53