Радно и социјално право

Златибор 2008 Социјална права и достојанство на раду

Додељивање доприноса је у свим државама везано за одређене услове, и то за време чекања, односно за одређени број месеци/година осигурања (време чекања не постоји у Белгији и у Холандији), односно за време боравка (за добијање државне или загарантоване пензије у три скандинавске државе) и за старосну границу. Старосна граница је за мушкарце у просеку 65 година (осим у Француској - 60 година), а у појединим државама су старосне границе за мушкарце и жене различите. У општој тенденцији за изједначавањем која је већ спроведена у већини држава, старосна граница жена за добијање пензије постепено ће се повећавати до 65. године живота у Белгији (2002. године износила је 62 године) до 2009. године, у Великој Британији и Аустрији (у обе државе је 60 година) између 2010. и 2020, односно између 2024. и 2033. Италија са својим "новим системом" (од децембра 1999) дозвољава за жене (за сада још 60 година живота) и мушкарце једнаки одлазак у пензију, између 57. и 65. године, али уз смањену пензију. Занимљиво је да је Данска старосну границу за одлазак у пензију која је била повећана на 67 година (за жене и мушкарце) сада поново смањила на 65 година.

Очигледно је да старосне границе за одлазак у пензију нису апсолутне и непроменљиве. Већи број држава омогућава да се та граница помери унапред уз испуњење одређених услова. Поред тога могуће је и границу померити уназад тј. смањити старосну границу за одлазак у пензију, обично због инвалидитета и других разлога, првенствено у вези са условима рада.

Висина примања је различита у државама чланицама управо и због начина на који се оне одређују. Јединствене пензије су у поређењу са пензијама које зависе од исплаћених доприноса из плата за све примаоце у начелу једнаке (често се разликују у односу на породично стање). Пензије које зависе од доходака, логично имају велике разлике нарочито код израчунавања пензија по основу плате. Углавном су основ за израчунавање неколико последњих година уз различите методе и различито индексирање. Изузетак у овом случају је Немачка код које основу чини зарада током читавог радног века уз посебан метод за прорачун висине.

Потребно је нагласити и да се висина пензија у већини држава ускла-

ђује са степеном економског развоја, по правилу годишње (у Холан-

дији на пола године). Усклађивање се углавном врши на основу ин-

декса малопродајних цена. Изузетак је опет Холандија, у којој се узи-

мају плате које су одређене колективним уговором. У Словенији и

Немачкој усклађивање зависи од кретања плата у протеклој години. 580