Радно и социјално право
Златибор 2008 Социјална права и достојанство на раду
штина у циљу рационалнијег и лакшег обављања ових послова. У последње време изражено је удруживање општина у различите облике савеза у циљу што бољег пружања услуга из области социјалне заштите.
Улога невладиног, непрофитног и приватног сектора је такође веома значајна. Након успостављања стандарда у вршењу услуга знатно су смањени проблеми, везани нарочито за контролу недржавних пружалаца услуга. У земљама ЕУ могуће је уговорним односом регулисати начин пружања услуге од стране пружаоца услуга и то у погледу обима, квалитета, финансирања и других битних елемената код пружања услуге. Поменути стандарди, уз ефикасан механизам контроле, могу довести до побољшања пружања услуге док, напротив, недостатак контроле (државе овде морају бити изузетно опрезне) може довести до урушавања система социјалне заштите и сигурности и врло лако претворити корисника услуга у жртву лошег система. Све то наравно може водити у дубљу кризу, управо због чињенице да је главни приоритет социјалне заштите код старих лица побољшање квалитета и услова живота старих људи, смањење дискриминације и њихова једнакост у друштву. Закључак води ка томе да држава, односно јединица локале самоуправе треба само да подели одговорности у области социјалне заштите а никако се не може ослободити те одговорности.
Начин организације самих социјалних сервиса је у потпуној надлежности локалних самоуправа односно организација које се тиме професионално баве. Оне се могу организовати на различите начине: предузећа, невладине организације, различите хуманитарне организације, верске и сл. Локална самоуправа прописује услове под којима ће финансирати неке од сервиса и сви који те услове испуњавају су потенцијални пружаоци услуга, које углавном бирају сами корисници. Квалитет пружене услуге је, логично, врло различит од пружаоца до пружаоца, и од земље до земље, што је потпуно очекивано, јер је сам приступ организацији социјалних сервиса, управо такав да мора довести до разлике у квалитету, што и јесте један од циљева у стратешким документима који су основ креирања социјалне политике у земљама ЕУ.
Корисници услуга су такође "одговорни" у погледу остваривања својих права, тачније финансирање често преузимају сами кроз суфинансирање или додатно осигурање. Ово је такође последица великог финансијског притиска у овој области.
сл со ~