Радно и социјално право

Данило Рончевић, Гарантовање слободе синдикалног удруживања, Радно и социјално право, стр. 155-167, ХШ (1/ 2009)

Први корак се састоји у томе да се испита слобода ових приватних актера да се групишу сваки са своје стране и услови неопходни за развој њихових удружења. Обично је потребан законски оквир којим се штити независност организација и подржава њихова способност деловања. Други корак се тиче бипартитних или трипартитних односа – у зависности од тога да ли ће се укључити и државна власт или не – између ових различитих страна. Међународно право препоручује комуникацијске канале, процедуре дијалога и тражи да актери делују на истински равној нози.

Социјални дијалог може да се одвија на различитим нивоима: у предузећу или установи, на нивоу региона или општине, у оквиру једног сектора делатности или у оквиру подсектора, на националном плану – или савезном – интерпрофесионално, или то може бити наднационални дијалог – европски, мултинационални или универзални. Односи у предузећу су предмет посебних међународних прописа који подвлаче партикуларизам предузећа, као места производње. Професионални односи се понекад теже развијају у одређеним секторима делатности. Неки скорији прописи МОР-а налажу позитивне мере у циљу савлађивања потешкоћа на које се наилази; оне ће бити повод за једно кратко размишљање о синдикалним слободама и социјалним правима.

1. Слобода синдикалног удруживања

МОР је усвојила два основна инструмента: конвенцију (бр. 87) о синдикалним слободама и заштити синдикалних права, 1948. године, и конвенцију (бр. 98) о праву на организовање и колективно преговарање, 1949. године. Први се више тиче односа послодаваца, радника и њихових организација са државним властима, а други се бави односима између послодаваца, запослених и њихових удружења. Прописи које ови инструменти садрже допуњени су закључцима надзорних органа Организације; мада ови нису обавезујући, они ипак представљају корисне смернице при уношењу одредби конвенција у националне системе. Друге међународне конвенције и препоруке о раду додатно прецизирају ове опште прописе у конкретним областима.

159