Радно и социјално право

Доц. др. Иво Розић, Мр зе. Јасмина Бешлагић, Позитивноправни приступ проблематици мобинга у БиХ, Радно и социјално право, стр. 199-218, ХУТ (1/2012)

на одређени начин би могла бити доведена у везу с мобингом. Тако, када је у питању кривично дјело повреде равноправности грађана овај Закон предвиђа кривичну одговорност за његов посебан облик извршења који се огледа у прогањању лица или организација због њиховог залагања за равноправност људи"! Ако узмемо да се у случајевима мобинга његове жртве налазе у неравноправном положају у односу на друге који нису изложени таквом поступању или ако бисмо мобинг посматрали као облик дискриминације, онда би ово кривично дјело постојало уколико би неко прогањао жртву или неко друго лице или више њих које пријави мобинг, свједочи у судском поступку или на неки други начин се залаже за елиминацију ове појаве. Могло би се рећи да се прописивањем овог кривичног дјела санкционише виктимизација.“ КЗ РС предвиђа кривичну одговорност за онога ко другог силом или озбиљном пријетњом принуди да нешто учини или не учини или трпи. Ако се принуда врши у односу између послодавца или запосленик према запосленику или другом запосленику, радило би се о кривичном дјелу принуде. Од свих анализираних одредаба кривичних закона, најприближније мобингу у смислу његове инкриминације јесте кривично дјело злостављања које предвиђа КЗ РС. „Ко грубим понашањем злоставља другог или му тиме проузрокује теже физичке или душевне патње, казниће се новчаном казном или затвором до једне године“, дефиниција је овог кривичног дјела. Закон није децидно одредио ко може бити учинилац овог дјела, нити гдје се оно може извршити, па се претпоставља да свако може бити злостављач, те се злостављање моше извршити било гдје – на радном

51 Члан 162, став 2, КЗ РС.

52 Забрана виктимизације од посебног је значаја зг покретање поступака за заштиту од дискриминације, јер се њоме пружа заштит особама које пријављују дискриминацију или учествују у самом поступку. Ога подразумијева забрану кажњавања или на било који начин санкционирања или стављања у неповољнији положај особе која је покренула поступак у вези са дискриминацијом или на неки начин учествује у њему. У правилу се ради о жртви дискриминације или свједоку у поступку. Забрана виктимизације експлицитно је прописана ЗЗД БиХ (Члан 18, ЗЗД БиХ), а имплицитно и ЗР РС (Члан 18, ЗЗД БиХ). Такођер, од посебног значаја у случајевима судског процесунрања мобинга јесте питање терета доказивања. Наиме, у поступцима који се воде због дискриминације на радном мјесту, а тиме и мобинга се одступа од основног правила парничног поступка према којем је терет доказивања на тужитељу. У овом слу тају терет доказивања је на туженој страни, Разлог за овакав начин уређивања овог питаа лежи у чињеници да је мобинговано лице (запосленик) у неповољнијем положају у односу на мобера (најчешће послодавца), те му у највећем броју случајева не стоје на располагању сви потребни докази којима би увјерио суд да се радило о мобингу. (Члан 15, став 1, ЗЗД БиХ, члан 5, став 3, ЗР Ф БиХ, члан 112, став 2, ЗРРСи члан 4, став 3, ЗР БД БиХ)

214