Радно и социјално право

Боривоје Живковић, Условни престанак радног односа, Радно и социјално право, стр. 219-242, ХУЛ (1/2012)

да би дошло до раскида раднофункционалне везе између послодавца и запосленог-факултативан основ престанка радног односа.

По времену настанка она је накнадно настала чињеница у односу на неки од разлога из одредбе чл.179.ЗОР На тај начин се препознају у алтернативи дате материјалне претпоставке које могу бити искоришћене за настанак правне последице у виду престанка радног односа.Оне означавају чињенице садржане у претпоставци диспозиције у чијем присуству послодавац има овлашћење да се понаша по диспозицији. То су законски разлози и имају раскидни карактер.“

Неки од тих разлога( из тачка 2.,3., члана 179 ЗОР)добијају своју индивидуализацију упућивањем на друге изворе права(општи акти уговор о раду) његових посебних облика испољавања.

Изјава воље послодавца и или запосленог је потпуно елиминисана у случајевима престанка радног односа по сили закона када они немају са становишта примене права моћ да спрече настанак назначене правне последице. Тада наступањем неке од меродавних чињеница радни однос нужно престаје а рад који је остварен после дејства неке од њих је рад ван радног односа који прати атрибут противправности. Томе у прилог су разлози из одредбе чл.176.Закона.према чијој одредби става 1 ове норме: Запосленом престаје радни однос независно од његове воље и воље послодавца.

Све ово објашњава и законски разлог који је определио наслов једанаесте главе Закона.Употребљен је појам:Престанак радног односа, јер својим садржајем обухвата различите разлоге престанка радног односа који се не своде само на учешће изјаве воље послодавца и/или запосленог.

wo 7

Условни престанак радног односа ађ та Шо

За разлику од предходно назначених разлога који доводе до престанка радног односа и чија је особина да су остварени у току његовог трајања треба резултат пробног рада је као услов присутан већ код заснивања радног односа и чији негативни резултати такође проузрокују исту последицу: престанак радног односа. Пробни рад се прописује на основу закона или уговора о раду као метод провере да ли запослени задовољава захтеве послодавца у односу на уговорене послове. Негативни резултати пробног рада имају ретроактивно дејство у односу на опстанак заснованог радног односа иако се они исказују после

4 Видети одредбу чл.179. Закона

222