Радно и социјално право
Боривоје Живковић, Условни престанак радног односа, Радно и социјално право, стр. 219-242, ХУТ (1/2012)
Када је запослени који се је нашао у овој ситуацији својим резултатима задовољио на пробном раду надлежни орган послодавца тада раскидни услов није ни остварен
Одлука надлежног органа послодавца на тему резултата пробног рада запосленог не спада у његово дискреционо право. Супротно та оцена мора одговарати резултатима које је запослени постигао на пробном раду и то вредновано применом објективних и разумно прихватљивих мерила. Одлука мора бити чињенично заснована и проверљива.
Све то не пориче постојање неизвесности, јер је овде реч о субјективној неизвесности, а обострано сазнање о стварном знању и способнима запосленог долази накнадно када је пробни радвећ обављен.
Остварење или неостварење назначеног услова треба да се деси у одређеном року после заснивања радног односа.
У зависности од тога да ли ће се тај услов остварити или не зависи и опстанак тако заснованог радног односаТо је био и разлог да се у теорији тврди да тај услов може бити одложан и раскидан већ зависно од тога да ли је запослени на пробном раду постигао задовољавајуће резултате или не, '
Овом схватању се противе разлози:
1. Запослени који се је нашао у овој ситуацији засновао је радни однос, али ће он престати ако он не задовољи на пробном раду. Реч је 0 раскидном услову јер је радни однос већ заснован а по слову закона се завршава за случај негативних резултата запосленог на пробном раду у периоду провере.Супротно када је запослени показао позитивне резултате раскидни услов се није остварио
2. Према одредби става 4. члана 36. Закона која гласи: Запосленом који за време пробног рада није показао одговарајуће радне и стручне способности престаје радни однос даном истека рока одређеног уговором о раду
Исказ: Запослени који за време пробног рада није показао одговарајуће радне и стручне способности показује негативну особину овог услова док исказ престаје радни однос даном истека рока одређеног уговором о раду указује на његов раскидни карактер. Слово ове норме употребљава исказ:престаје радни однос, а не уговор о радуЛТо чини да би се нагласила правна последица:раскид радно функционалне везе, а 16 оно што представља основ њеног успостављања Томе у прилог и то
7 3. М Ивошевић и М. 3.Ивошевић: Кометар Закона о радним односима Србије, Савремена администрација, стр.17.
225