Радно и социјално право

Боривоје Живковић, Условни престанак радног односа, Радно и социјално право, стр. 219-242, ХУЛ (1/2012)

запосленог на рад (остварен је основ и начин заснивања радног односа) Неизвесност постоји у погледу резултата пробног рада.У том периоду запослени је имаоник условног права на рад са становишта опстанка радног односа које се преображава у безусловно право ако он покаже позитивне резултате.“ За тај период он такође остварује права и обавезе из радног односа која не зависе од наступања раскидног услова. Не зависе, јер су у том периоду материјализована. Друго је питање да ли ће постигнути резултати рада периоду неизвесности који још нису доспели за проверу утицати на остваривање права запосленог са становишта постојања његових права по основу рада и његовог обима;

- Стање извесности (сопа но ећ15 које наступа када су познати резултати пробног рада и његове последице исказане у алтернативи:

8 О у суштини условном престанку радног односа говори и ова судска одлука: "Према утврђеном чињеничном стању Центар за социјални рад “BB” y aucmy “TI.” Националне службе за запошљавање од... године објавио је оглас за једно радно место социјалног радника са потребном стручном спремом, радним искуством уз обавезни пробни рад у трајању од три месеца. На оглас су се јавила два кандидата, тужиља и ВВ, и обе испуњавају услове из огласа. Дана 28.12.2004. године вршилац дужности директора туженог донео је одлуку о пријему у радни однос на неодређено време кандидата ВВ, социјалног радника, с тим да ће по правноснажности ове одлуке бити донето решење о пријему у радни однос на неодређено време.На утврђено чињенично стање нижестепени судови су погрешном применом материјалног права одлучили да је тужбени захтев неоснован.Разлог нижестепених судова да околност што одлуку о избору између пријављених кандидата функционер који руководи државним органом пије донео у року од 15 дана од дана истека рока за оглашавање прописаног чланом 10. Закона о радним односима у државним органима (даље: Закон) није од утицаја на законитост донете одлуке прихвата и Врховни суд. Међутим, како је посебан услов огласа обавезан пробни рад у трајању од три месеца, то донета одлука о пријему у радни однос на неодређено време није донета у складу са условима огласа и са одредбом члана 7. Закона на основу ког закона је вршилац дужности директора Центра за социјални рад донео одлуку о пријему у радни однос на неодређено време. Одредбом члана 7. Закона прописано је да као посебан услов за пријем у радни однос у државним органима може се актом о систематизацији радних места утврдити пробни рад. Пробни рад према члану 7. став 2. Закона може трајати пајмање један месец, а највише три месеца. На основу члана 7. став 3. Закона пробни рад прати трочлана комисија коју одређује функционер који руководи државним органом и своје мишљење о пробном раду даје функционеру ради доношења одлуке. Имајући у виду наведену законску одредбу и чињеницу да је тужени објављеним огласом предвидео обавезан пробни рад у трајању од три месеца, што није у супротности са наведеном законском одредбом, то одлуку о пријему у радни однос па неодређено време кандидата није могао да донесе пре истека времена трајања пробног рада и датог мишљења комисије из члана 7. став 3. Закона о пробном раду. "(Пресуда Врховног суда Србије,

Pee. HH 412/2006 00 19.4.2006. године) Одлука је објављена у Судској пракси Рагагтај lex

227