Радно и социјално право

Боривоје Живковић, Условни престанак радног односа, Радно и социјално право, стр. 219-242, ХУТ (1/2012)

службеника заснованом на неодређено време, а у односу на радни однос заснован на одређено време он је у примени само за време његовог трајања дуже од шест месеци.

Законски разлог овог решења је у значају послова ради чијег обављања лице треба да заснује радни однос и с тим у вези потребе да се за одређено време запослени изложи провери са становишта његових знања, вештина, радних и стручних спобљености

Нема карактер раскидног услова у Министарству унутрашњих послова случај када се у току трајања радног односа утврди да су у време заснивања радног односа полицијског службеника употребљени подаци о испуњавању услова за пријем у радни однос из члана 110. став 1. тач 1) - 4) били лажни –аргуменат из одредбе чл.167 став 1. тачка 1 Закона о полицији. Тада су у функцији неистинити подаци. Нема услова у предходном значењу, јер неизвесност мора бити не само објективна него и обострано субјективна и на страни:плослодавца и запосленог.У овом случају нема неизвесности на страни запосленог јер њему сигурно нису могле остати непознате чињенице које се односе на податке о испуњености услова за пријем у радни однос, као например да је фалсификована диплома да је он завршио гимназију. Ради тога овај разлог престанка радног односа одређује његово понашање које је материјализовано у прикривању правно важних чињеница за успостављање радно функционалне везе у назначеној радној средини".

10 Видети одредбу чл.167. Закона о полицији(«Службени гласник РС», бг. 101/2005, 63/2009, 92/2011)

1 О томе се изјашњава и ова судска одлука: «Нижестепени судови су усвојили тужбени захтев са разлога што у време доношења отказа по наведеном основу није постојала осуђујућа правноснажна пресуда кривичног суда и нису се стекли услови из члана 101. став 1. тачка 5) Закона о раду (даље: Закон) за престанак радног односа тужиоцу.

Изражено правно становиште судова у погледу примене релевантних прописа за оцену законитости оспореног решења није правилно. Отказ тужиоцу због учињеног кривичног дела на раду или у вези са радом дат је 5.4.2004. године, а осуђујућа првостепена кривична пресуда је објављена 8.4.2004. године када су се странке одрекле права жалбе, са констатацијом на записнику да је пресуда правноснажна даном доношења, односно са 8.4.2004. године. У кривичном поступку, оптужени се може одрећи права на жалбу и изјава о одрицању не може се опозвати (члан 365. Законика о кривичном поступку). За одрицање од права на жалбу у конкретном случају нису постојале законске сметње с обзиром на врсту санкције која је изречена - условну осуду.

Дакле кривична пресуда је донета само после 3 дана од дана давања отказа тужиоцу због учињеног кривичног дела на раду или у вези са радом. Поступак отказа се окончава даном доношења акта о отказу, а у покренутом спору пред надлежним парничним судом испитује се истинитост свих чињеница релевантних за формирање наведеног отказног разлога. У погледу реченог, несумњиво је да је накнадним

229