Радно и социјално право

Боривоје Живковић, Условни престанак радног односа, Радно и социјално право, cmp. 219-242, XVI (1/2012)

Запослени који се је нашао у овој ситуацији када дође до испуњења раскидног услова има право да захтева повраћај у пређашње стање, а то значи да успостави неосновано раскинуту раднофункционлну везу као и право на накнаду штете као да до прекида радног односа није ни дошло на основу правила из одредбе чл.172.став 1 у вези члана 154 став 1. 300

Клаузула о услову није противна слову закона. Није, јер према одредби чл.177 став 1. Закона: Радни однос може да престане на основу писменог споразума послодавца и запосленог. То значи да је ствар њихове сагласно изражене воље да дефинишу аутономним нормама његов садржај па и услове под којима ће бити остварен раскид њихове раднофункционалне везеЛоме у прилог и то што у слову закона није присутна забрана уговарања такве клаузуле. Садржајем слова закона није прописана забрана уговарања клаузула ове врсте.

Овде би опонент могао да приговори, али сматрамо погрешно, позивом на одредбу чл.186 ЗОР чији је наслов: Обавеза исплате зараде наводећи да када слово закона пропише рок од 30 дана после престанка радног односа за исплату зараде и других примања да послодавац и запослени немогу другачије уговорити“.

Тачан је садржај назначене норе закона. Међутим, овде је реч о споразуму о престанку радног односа. То подразумева и право уговорних страна да одреде његов садржај па и услове под којима ће се остварити уговорени раскид раднофункциооналне везе. Мора се препустити слободној и усаглашеној вољи послодавца и запосленог да услове деловање назначеног правног посла у свом сопственом интересу. Тај интерс је на страни послодавца да например на „лакши начин“ редукује вишак радне снаге, а запосленог да у избору отказа и споразума о престанку радног односа уговори за себе повољније услове престанка радног односа. То оправдава право схваћено као правна моћ послодавца и запосленог да у тој ситуацији на другачији начин одреде значај испуњења одређене обавезе послодавца,па и карактер услова који прати неизвесност. Њихово настанак односно неостваривање је такође у складу са њиховим очекиваним интересима.Послодавац има избор да испуни обавезу и тако се лиши вишка а његово неиспуњење обавезе води очувању безусловно заснованог радног односа.Такође запослени

18 Према одредби чл.186. ЗОР: Послодавац је дужан да запосленом, у случају престанка радног односа, исплати све неисплаћене зараде, накнаде зараде н друга примања која је запослени остварио до дана престанка радног односа у складу са општим актом и уговором о раду.

Исплату обавеза из става 1. овог члана, послодавац је дужан да изврши најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа.

236