Радно и социјално право
Боривоје Живковић, Условни престанак радног односа, Радно и социјално право, стр. 219-242, ХУЛ (1/2012)
уговарајући у суштини условни престанак радног односа задовољава свој интерс јер ће или очувати радни однос или остварити његов раскид под бенефицијом/ама које је уговорио као услов у назначеном циљу.
Томе у прилог, када се ради о року са применом правила о раскидном услову, и то што је одредба чл.186. Закона непотпуна правна норма, јер с обзиром на свој садржај одређује дужност понашања послодавца по диспозицији. То чини прописујући да је послодавац дужан да запосленом, у случају престанка радног односа, исплати све неисплаћене зараде, накнаде зараде и друга примања која је запослени остварио до дана престанка радног односа у складу са општим актом и уговором о раду и одређује рок у том циљу- послодавац је дужан да изврши исплату најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа. Међутим, изостала је радноправна санкција за случај да се послодавац не понаша по тој диспозицији.Ова норма се и не бави правним последицама непоштовања ex lege одређеног рока испуњења облигације.
Томе у прилог још три про:
- Ова норма уређује правне последице за случај престанка радног односа, а овде је реч о о случају када се уговорени услов односно рок не оствари и дејству те чињенице на споразум о престанку радног односа.
Законски разлог овог решења је заштита запосленог коме је престао радни однос са становишта испуњења до тада неисплаћене зараде и других примања, па нема разумно прихватљивог разлога да запослени у чију је корист та заштита прописана не уговори за себе повољније услове тако што ће спречити уговорени престанак радног односа за случај да се услов или испуњење у року не оствари
- Код утврђивања добровољног вишка па и вишка запослених под условима из одредбе чл.158-160 ЗОР послодавац може понудити повољније услове престанка радног односа од словом закона прописаних услова.
Поред тога аутономије воље уговорних страна када је реч о добровољном отпуштању запослених допушта и то:
а) да послодавац одреди садржај позива на понуду;
6) да запослени коме је та понуда упућена учини прихват понуде, или да понуду не прихвати;
ц) и да обе стране уговоре услове добровољног отпуштања, па и то да отпушања неће бити ако се не оствари уговорени услов који се односи на исплату накнаде или оствари испуњење у року других остварених а нерализованих права запосленог из тог конкретног радног односа.
237