Рад Културне Лиге у 1910-1911. години

64

локала, претплаћена је само на наше дневне листове, који су у ствари са свим излишни.

Трећа тачка испала је из оквира нашег рада, јер је Нар. Одбрана основала соколско друштво.

Тачку 4. примили су к знању управитељи школа који су у исто време п чланови Кул. Лиге, али ни један од њих није остварио ову тачку. Одбор још нема података о томе, пошто услед разних сметњи није сазивао завршну конференцију, шта је стајало на путу остварењу ове тачке.

Кул. Лига као организација није имала прилике да се умеша у корист школе занатлиско-трговачке омладине; њени чланови као приватне личности утицали су да се њен значај боље схвати у друштву, нарочито међу трговцима.

Остварењу шесте тачке програма, услед разноврсних сметњи, могло се приступити тек. 4. Фебр. ове године. Том приликом извршена је организација само у срезу неготинском; срез крајински остао је за идућу годину.

Тешкоће које смо осетили у своме раду велике су; оне поглавито долазе од немарности коју може да излечи само време васпитањем нових генерација. Наш свет не тежи да се поучи, он не осећа потребу за бољим, вишим животом. Предавања су нам била врло слабо посећена, и оно света што је дошло, долазило је на лично заузимање појединих чланова.

На стварање оваквих особина код Неготинаца биле су од утицаја без сумње многе околности, али ће међу најглавнијма бити ове две: прво, што је Неготин положајем својим остао изван великог комуникационог пута — Дунава; и друго, што је он готово са свих страна затворен ритом, који је у Србији највећи. Рит је морао врло штетно утицати на здравље свих оних генерација. које су овде живеле и радиле. Судећи по томе, изгледа да је енергија у становништву стално опадала. И тако, Фор-= мирани су људи упућени на тих, миран живот, без потреса и свакодневних промена, задовољни с малим, б6ојећи се напора и рада, и мирно посматрајући како им У пролеће рит испуни подруме водом. Интересантан је

ва арјаге