Рад Културне Лиге у 1910-1911. години

њи еЈе ка

факт, да се варош шири башу правцу рита: нити то ко види, нити се томе стаје на пут. Тако ве једино да обја-= снити и Факт, што су села око Неготина богатија, нека чак и већа, а сељаци енергичнији него Неготинци.

Друга једна врста тешкоће, која заслужује да се нарочито напомене, јесте ова: учитељство је среза неготинског Културну Лигу прихватило несимпатички. Не упуштајући се у испитивање узрока овој појави, изнећу мишљење њихово које је пало на њиховом већу приликом образовања среског одбора Кул. Лиге. Оно сматра да је рад у редовима К. Лиге за њих једна дужност (терет) више за коју нису плаћени; да се од њих, културних радника по позиву, много тражи, а мало им се даје; да је ово наметнута(!) дужност, па с тога неће ни донети успеха.

Карактеристично је. према горњем расположењу учитељства. да је свештенство симпатично прихватило Кул. Лигу. Свештеници се сами јављају и нуде своје услуге.

Ше

Рад К. Лиге у срезу неготинском отпочео је тиме, што су по правилима, која је прописала К. Лига, основане сеоске библиотеке у селима: Мокрањи и Чубри.

Мокрањска библиотека створена је заузимањем вредног и просвећеног свештеника мокрањског г. Жив. В. Станковића и пошиљком 54 одабраних књига од стране Управе Кул. Лиге из Београда. — Благодарећи великом труду и усталаштву г. Станковића, у Мокрањи је много раније створена Џевачка Дружина, која на овој крајњој тачци Србије негује с успехом лепу српску песму. Њ. Величанство Краљ Петар [, ценећи значај ове културнонационалне установе у питомој Крајини, обдарио је Дружину ове године леџим даром од 300 динара и тиме осигурао њен опстанак.

Чубранска библиотека заснована је заузимањем убеђених културних радника; г. г. Саве Илића свештеника и Илије Симића учитеља из Чубре. Управа К. Лиге из Београда послала је овој библиотеци 48 одабране