Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

IX. седница 12. фебруара 1921. године

шити, ja налазим да то не спада на мене него на Председништво Уставотворне Скупштине, да о томе реши. Ради тога ja бих молио господу, ако су сложни с тиме да се за овај инцидент који je од велике важности на неколико часова прекине седница, те да се господа спорезумеју како te да расплету оно што није са моје стране заплетено. Подиредседник д-р Томислав ТомљеновиЋ: Реч има г. Момчило Hnnnnt. д-р Момчило Нинчић: Господо, молим вас, овде je очигледно no среди један неспоразум који je лако разумети. Сви знамо да г. Веснић иде на пут и то на један дуг одмор. Стога, no схватању посланика да буде избора, и г. потпредседник je претпот ставио да су посланици решили да буде избора. Мефутим има два случаја када би се избор председника имао обавити. Или да сам да оставку,- или да буде свргнут са дужности. Али не постоји ни један од ова два случаја нити разлог ради којега би г. ВесниТ био свргнут или разрешен. Због тога je, господо, и неспоразум разјашњен. Не можемо приступити избору док сам r. ВесниР не поднесе оставку, јер нико од нас nete пристати да буде збачен. Потштредседник д-р Томислав Томљеновић: Реч има г. Матко Лагиња. Матко Лагиња: Ja мислим, господо, да temo питање најлагље решити a ми смо господари, ако закључимо да за сада одложимо његово решење. Факт je да je то питање. постављено на дневни ред, али je видите, читава ствар пренагљена. Ja мислим с обзиром на ове изјаве што смо сад чули, да можемо прећи на редовиту расправу, с тим да за сада нећемо обавити тога избора, na te г. потпредседник ставити то евентуално други пут на дневни ред. Потиредседник д-р Томислав Томљеновић: Прекидам седницу за десет минути. После паузе. Потиредседник д-р Т. Томљеновић: Наставља се седница. Част ми je известити Уставни Одбор, да сам се за време паузе споразумео са потпредседником Уставотворне Скупштине г. Ћосићем који врши дужност председника Уставотворне Скупштине. Г. д-р Миленко BecHut поднео je писмену молбу за једно одсуство на неизвесно време. Како ова није уобичајена, то je г. ЋосиР сматрао за дужност као потпредседник Уставотворне Скупштине да реши овај акт као што ra je решио. Ho, како je у Уставном Одбору наступило друкчије тумачење пословника, то te no споразуму ca мном г. потпредседник Уставотворне Скупштине, г. ЋосиР, решење овога акта поднети на првој наредној седници Уставотворне Скупштине, да она реши, одлучи о молби г. д-ра Becnnta, и као члана Уставног Одбора, и као председника Уставног Одбора. Ради тога, господо, предлажем да се дотле узме јучерашњи закључак Уставног Одбора, који je као редовитога члана позвао г. народнога посланика, д-ра Миту Мушицког, у одсуству г. Becnnta; да се дотле узме, да je то место г. д-ра Becnnta непопуњено, и да дотле фунгира д-р Мушицки као обичан заменик. Молим господу народне посланике чланове Уставног Одбора да изјаве има ли ко против тога какав протупредлог? (Нема). Прима ли се, господо, да фунгира као заменик члана Уставног Одбора r. д-р Мушицки, док се не изнесе на решење молба г. д-ра Becnnta? (Прима се) Пошго нема приговора на предлог о решењу молбе г. др. Becnnta, прелазимо na дневни ред. Реч има др. Boja Вељковик

д-р Boja Вељковић: Господо, ми смо овај пројекат Устава, који je пред нама, узели као основу за дискусију. Разуме се да то још не значи, и ja мислим да то никоме и не пада на памет да тврди, да ми немамо права, да овај пројект баш у крупним стварима мењамо и да га, ако нађемо за потребно, и допунимо. Напомене које су овде пале, иду све у том правцу. Овај предлог устава од момента, кад je дошао пред нас, постао je у неку руку наша својина, u ми га можемо прекројити како сами за најбоље нађемо, тако да би он из наших руку могао изаћи у тој мери измењен, да га његов предлагач не би можда више ни познао. Утврђујући то наше право, које сматрам као неоспорно, ja констатујем да je ca више страна изјављена жеља да се пројекат устава у извесним деловима својим попуни a у другим измени. Нарочито су приговори чињени пројекту устава због тога, што не води рачуна о извесним економским потребама данашњег времена, које су у тој мери важне, да су за многе међу нама важније, него ли понеке политичке ствари које су пројектом детаљнорегулисане. По предлозима, који су овде пали, ствар се тиче поглавито извесних ограничења у праву својине и уношења у устав извесних социјалних институцијакојеодговарају потребама данашњег времена. Ja мислим да ми те приговоре у принципу треба да усвојимо и да не треба да се задовољимо тиме што у уставу неРемо чинити никакве сметње законодавцу, да он те економске потребе расправља. Ми треба да нокажемо, да смо сву важност економских потреба данашњега времена разумели и оценили и да нећемо да оставимо законодавцу одрешене руке, да он о тим економским и социјалним потребама неограничено расправља и решава или не решава него да га у неку руку натерамо да те економске и социјалне потребе данашњега времена мора да решава. Зато хоћемо у устав да унесемо и неке установљене одредбе о тим стварима. Господо, ja мислим да међу наманема никога, који би сматрао право својине као неко „свјатајасвјатих" у које се несме дирати. Нико nete спорити, да je право својине, као и свака друга социјална и привредна институција, производ времена и прилика и да се право својине и до сада у историји мењало, да се и данас на нише очи мења и да te се вероватно и у будуће мењати.. Није тачно оно што je овде казано да je данашња својина, својина из*римског права и да je она до нас дошла као неки петрифициран појам који се у току векова није никако мењао. To je нетачно. Ha против, ja мислим, кад би један римски патер фамилијас из републиканског доба устао и видео нашу данашњу својину on би у њој нашао истина сличности, али je не би ни нз далека могао сматрати идентичнбм са својином, која je постојала у његово доба. Никоме данас nete и не може ни пасти на памет да сматра да je сопственик површине земље у исто време и сопственик подземља ad internom као што je то било у римско време. Подземље je држава експроприсала Bet одавно и no рударском праву ona даје експлоатацију руда ономе, коме она нађе за потребно, ако je не задржи за себе. Експроприација се у данашње време сматра као једна курантна ствар и врши се било уз накнаду било и без накнаде, a у будућности te се вероватно то дешавати и чешће, док je међутим експроприација у римском праву била непозната. По данашњим грађевинским законима један сопствевик имања нема права да диже кућу како он xote и у висину докле он xote. Он je везан грађанским законом да Kyty гради тако да не одузима светлости и сунца своме