Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Стенографске белешке

генерација, која у своме менталитету још има извесних трагова прошлости, не буде у стању, да ту идеју схвати и у дело приведе, ту he идеју морати примити одмах она прва генерација, која за нама дофе, јер he то бити једини услов за одржање нашег уједињења. Свако племе нека задржи свој назив, ми ћемо остати Срби, Хрвати Хрвати, Словенци Словенци, али у практичномживоту не сме бити разлике међу нама. И права и слободе: идржавнаслужба и цео привредни живот треба да буду приступачни свима племенима подједнако. Само онда, ако се не буде правила разлика између та три племена, ми ћемо бити у стању да створимо једну хомогену родољубиву и јаку демоќратију, која ће бити способна за решавање и политичких и социјалних и других великих задатака, као што је за велике политичке и историјске улоге била способна демократија мале, али јуначке и способне Србије. Ја сматрам, господо, да je та идеја једина здрава, и да he се она морати кад тад али свакако у скорој будућности освојити иЈпобедити. (Одобравање). Подаредседник д-р Т ѕ Томљеновић Реч има г. д-р Матко Лагиња. д-р Матко Лагиња: Поштовани Одборе, ја сам се за данас пријавио за реч мислећи да иначе не могу доћи до беседе и општсм претресу или генералној дебати како се нначе овога предмета који је толико важан и који захтева од сваког нас појединаца да у име другова њему ближих, или у Име само своје изјави становиште којега се кани држати у коначном решењу овога знаменитог питања. Желео сам да то буде тако урафено,да могу господи друговима веР прије дати на увид један нацрт устава, који je народнн клуб сматрао својом дужношћу да састави и да буде на знање свима пре него што завршимо генералну расправу. Техничке потешкоће, којима нисмо криви ни ви ни ја, довеле су до тога, да на жалост још овога .момента немогу тога да учиним, не могу да вам свима предложим на увид, на благохотно прочитање ако не проучавање овога нашег посебног нацрта. Ja се ипак надам да he то бити могуће председништву Уставотворне Скупштине, или вама самима, учинити још у току времена пре него ли се заврши генерална дебата о Уставу. Након те претпоставке дозволите господо, да вам у кратким потезима назначим наше становиште, главни садржај овога нацрта у колико га данас још могу имати пред очима, и да се осврнем на оне недостатке, да он нама не може да послужи подлогом подобне расправе. Господо, мени се чини, што je Beh одавно опажано, да ми сви скупа живимо у многом погледу под империјом тако званих крилатица или што смо ми преко обичне назвали немачком речју „Шлагворта“. Отуда потичу многе несугласице у обичном животу и многе жали Боже, тешкоће такофе у политичком, парламентарном и државном животу. Кад се нека ствар, неки израз сведе начисто, или кад се проучи полазна темељна мисао од куда долази тај или онај израз, та или она беседа, која има да послужи, као свака реч, само за одело неке мисли. онда се људи много лакше нафу, много лакше скупе, него ли се на први мах мисли и онда могу да нестану многе несугласице, многа неспоразумљивања. Неке су беседе Beh тако прошле у животу, да им првобитно зваменовање далеко одскаче од онога што се од тога у обичном животу данас разуме. И тако ако Вам речем да се наш нацрт назива федералистичким уставом то he многи одмах скочити на ноге и сматрати како је то врло незгодно, како је то погибељно, готово раздвајацо растурање

раздесеторавање наше државе и нашег народа, а видите господо, то није и ја бих хтео да се одмах на почетку исправи с наше стране та потвора. Федерализам по свом прво-битном знаменовању, држим да нећу погрешити, долази од речи фоедус савез. То би имало означити да наш федералистички Устав тако назван значи да се уједињују три или више држава сувереном својом вољом, свака посебице и да стварају један савез, један савез суверених држава. Кад бисте у том смислу узели наш нацрт ii нашу мисао о јединству народа и јединству државе наше, онда би љуто погрешили. Погрешили бисте Beh ради тога, што у опште ми Хрвати с том идејом не долазимо нити смо дошли ни Бдецембра 1918. године, нити у Уставотворну Скупштину на дан када је отворена, нити данас долазимо, када разправљамо питање о Уставу. Преставимо то као темељну тачку, све друго у чечу се ми разилазимо темељито од група које данас држе да стварају већину Уставотворне Скупштине, ви ћете то лагље разумети. Ви Рете се и лагље нашем становишту приближити и мирне душе одступити од онога становишта у многом погледу што га нацрт владиног устава прихваРа и којега нам предлаже. Господо, назад мало дана пао је у Уставотворној Скупштини са позване, а можда рецимо и са непозване стране, апел на неке од нас и речено је ово: Ми смо морали да држимо традицију Србије кад смо овај облик дали нашој држави, кад смо дали овај правац нашој политици. Од прилике то не узимам на себеда сам цитирао баш реч по реч, али тоЈе мисао дотичне изјаве г. Министра Трифковића, јер друкчије и неби имала смисла та мисао г. Трифковића. Ja, господо, нећу дуго с тиме да полемишем, ja hy само то споменути; ако се те традиције спомињу од стране Србије, и ако их ми не узимамо у грех, онда несме се узимати у грех ако један Хрват рече: и наша традиција је била једна самостална држава, рецил!О од Соче до Дрине а од Дрине до Тимока шта Бог брату даде. Не смете, господо, то замерати a ja држим да ћемо до тога и доћи да се у том. правцу нећемо спорити и раздвајати никада више. Ми долазимо са нашим нацртом устава овако: Ми xoheMo једнога заједничкога краља, тј. хоћемо форму државе монархију. Кажем хоћемо једнога заједничкога краља прво него ли хоћемо монархију зато, јер, можда у нашим душама појам династије за наше уједињење народа и државе значи више, значи вечну захвалност ономе роду „од кога се Стамбом тресе, крвожедни отац куге“, ономе роду „од кога су се српске мишице са витештвом опојиле“, него ли форма саме државе. Ми томе краљу нећемо дати милијарде ни сјајне палате, ми му нећемо дати велим поседе широм земље; ми му носимо и дати ћемо му нашу братинску народну љубав. Ту, господо, радимо са традицијом нашега народа, јер је краљевство традиција хрватскога народа или ако Рете традиција хрватскога дела нашега народа, ја немам ништа против тога. Традиција јета, да смо ми од хиљаду година имали краљеве, имали смо их више векова, више из домаћих родова наших племена Па зашто да ми то одбацујемо, зашто да ми не држимо симбол нашег јединства, који је можда много јачи, него ли признате нам по свакојаким и условима, бар на неким странама државне мефе, и који је јачи него ли оно наше толико наглашавано јединство у свему, јер ми у свему нисмо једнаки. Доносимо са свим нашим осведочењем, и са свом нашом вољом Краља у Устав. Хоћелм да 13*