Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

IX. седница 12. фебруара 1921. године

се здружи. 14 ви господо комунисте, ја вам на душу кажем, опростите, ја верујем, да ипак и у вама има једна жица, која xohe компромис (Један глас: Има, има). To je мени драго. Тај компромис је у томе, да се не галећемо у векове натраг a да се не залећемо ни у векове напред. Време гради куле по котару, na he једанпут изградити и такву која he приликовати и вашој, како ју ви замишљате, али право да вам кажем, ја не бих хтео да је градимо онако, како је граде у Русији (Смех.) Па знате, што људи говоре ii птице певају, или je било или he бити. Ја сам осведочен, господо, да сваки прави родољуб, а прави родол.уб може бити само прави човек, који je прожет хуманизмом, који je прожет кршћанством, сваки прави човек жели да не задржи плату тежачку и на мојој старини, то вам је божја истина, газде се у вече, кад нису могли да плате из буди каквих разлога свога радника, газде су испред прозора метале оно, што је радник заслужио, да не би то преноћило под њиховим кровом (Један глас: Данас није тако). Данас није тако, али данас томе није крив капиталиста Лагиња, који ништа нема данас, томе није крив Петар или Павле, који седе са ове стране куће.(Један глас : Сви они служе капитализму.) Томе су криви ти Auswuchsi, изроди, институције, које су саме по себи морале или су могле бити добре, и на томе искорењавању, на томе поправљању требало би да с.мо сви ми сложни, a не да нам, а приори кажете: ваше је становиште ово, наше је оно, дакле ми се никад не можемо. погодити. Ми heMO се погодити, ви ћете овде остати и ми ћемо расправљати и ако будемо видели, да ова господа која кажу, да творе већину Уставотворне Скупштине, ако будемо видели да се они одмичу од тих наших разлога, е Бога ми, онда Ремо ми створити већину. Нема ту друге. (Смек и одобравање). Пато је лако, господо. Социјалисте су већ прошли ту школу. Они имају своје Kopale и Букшеге и Бог им дао здравља они могу још доћи овамо. Али, господо, и ви heie се једно време нећкати. Свака се девојка нсћка из почетка (Смех), na he те се и ви једно време неккати, али he те видети да сте дошли до масе која he вам рећи: смирите се, договорите се, учините нешто, или heMO вас ми променити. То је удес сваке странке; то је удес сваког неког заступника: само један који се публикује седамдесетим, он Beh има куража да то каже и у скупштини, и пред одбором и пред народом. а други још немају тога куража. Али то je свеједно, тај he Beh дсЉи. Дакле, без замерке свега, господо моја драга, да је на пример до мене, na да вам ja могу што noMohti, ви бисте у мени нашли, без самохвале, некретног и отвореног пријатеља. Али, господо, ја треба да вам кажем оно, што сам рекао неким нашим друговима, заступницима пролетера кад сам био у Загребу на положају. Ја сам им рекао: драги моји, то је све лепо и добро: али пазите да многи от оних маса пред којима ви говорите не разумеју онако поштено, онако право, онако искрено ствари, као ви. Па кад се на вашим скупштинама виче: „Ово треба крвљу да буде решено! Треба да идемо на друмове и цесте, па да уништимо ту владу капитализма, од кога многи страдају и пате и т. д.“, онда сам ја њима казао: пазите добро! Ја имам још тврди веру и осведочење, да наша лепа и добра Хрватска нетреба да се у крви окупа, да би дошла до онога што је право и разложито да од ваше стране захтевате. Ја и моји другови нисмо никакви репрезентенти буржоазије Ми уопште тој речи не можемо дати онај појам, који јој ви дајете; јер по ономе што се учи на вашим скупштинама, на вашим састан-

цима и у вашим новинама, сваки је проклет од Бога, који није с вама, а то не стоји господо. (Филии Филииовић: Ми се боримо само противу система, а не противу људи). Видите, господо, ми смо се трудили у нашем нацрту Устава да бар приближно обезбедиимо земљорадника и радника уопште индустријалног и обртног итд. Ми смо сматрали, да морамо нешто мало поближе описати у Уставу, која права и које дужности би морали они да имају Свакако да је то још далеко као небо од земље од руских совјета Можда ћемо ми наћи коју другу форму, где ће вам један добар представник жупаније, или један добар Бан, или бановац, како ли ћемо га звати, моЕи бити бар толико добар, као један председник каквог малог месног совјета. Ми не имамо ништа противу томе, да се сељаштво организује, то би била наша жеља. Сељаштво се организује додуше сваки дан, али мимо оквира закона реци.мо. Па то je оно што ми хоћемо ca садашњим самоуправама да поправимо. Ми хоћемо да се почне неким начином службено да организира, да то не треба да буде припуштено само појединачкој енергији и организацији, него да стоји под особитом заштитом тих самоуправних тела, покрајина, а у вишем смислу и државе, да то буде наше дело, тело нашег тела и кост од наше кости. Ми не фемо да се организације стварају евентуално само против државе, или да држава ради сама против њима, него да се то споји у један организам, у једну хармоничну целину, тако, да држава у истини не буде остајала само судац и сам полицист, да кадија суди и кадија тужи, него да буде држава постала и сви њезини органи један савестан и самосвестан помоћник и сурадник тих великих организација које се данас стварају и изводе. И онда, господо, када сам Beti на томе поговору и кад је пзла овде реч, чини ми се јуче: да се организација производње, на свима пољима, али хсгће се и то, да народ добије у руке такођер непосредно поделу свих производа дозволите ми неку опаску. Добро je, господо. Ако се може томе наћи форма, која не искључује све друге „проклетнике“ и данашње, онда сам ја и моји другови сигурно такођер за то, да код те поделе хоћемо да суделујемо и ми, па да видимо колико радник у суботу у вече, у колико уопште даје жени и деци за прехрану, па колико радениќ поштује кино и колико поштује цркву. Видите, ми хоћемо да будемо отворени, кажем, ми хоћемо да имамо ингеренцију, хода идемо тако далеко да производњу дамо у директне руке производитеља, раденика и да поделу дамо у његове руке, али хоћемо такофер да видимо како тај наш нови господин, радник поделује то. Јер ја знам овако без замерке, да сам носио ципеле јефтиније, него становити раденик, који је викао на мене као капиталисту. То би била, дакле, најчистија ствар и онда ћемо се наћи у кресноме споју. (Етбин Кристан: То би био касарнистички социјализам, који не пусти официрића унутра.) Видите, друго је капиталистички систем, који је пропао. Онда, господо, много се говори о личној својини. Па ја са задовољством констатујем против оној начелној огради господе са комунистичке стране, ја констатујем са задовољством, да су нам они леп уступак начинили. Они кажу: „Малу, ситну, средњу својину, ми £емо поштовати“. To господо ми примамо само као a conto, док не будемо договорно израчунали, шта ви сматрате за ситну својину, и шта ви сматрате за половичну рецимо сразмерно здраву својину. И онда кад се говорило о томе шта је преко-