Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Стенографске белешке

95

мерна својина онда Темо опет наТи начина и наш нацрт вам даје томе издалека неке гарантије, такођер наТиТемо начина, како да се у корист свега народа лишимо тих сувишних иметака, али под једним увјетом: да ако треба да има земљу само онај који је ради, онда треба да идемо до шешира, јер није право, богами, узимати једноме, који је лањске године имао рецимо 100 метара пшенице, ни ономе што он сматра, да je његова земља, а данас нема ништа, није право узимати те тако и пустити све становите рецимо капиталистима међу којима има и великих ваших пријатеља, за које се говори да имају и злата и сребра и видла и свашта. То, господо, треба све да регулишемо no мало, само не смемо доТи до ове скрајности, да ја једнога дана као ваш особити пријатељ ступим пријатељу Вошњаку или колеги Сими Марковићу па да му речем: брате, твој шешир је лепши и новији од мога, дај ти мени твој a ja Ту теби дати свој. Видите, господо, екстрема се чувајмо na Te све добро поТи. (Министар Привреде д-р В. ЈанковиТ: Екстреми се додирују.) Да, les extremes se touchent можда Темо и ту наћи. Још једну, господо. Ми имамо једну тешку задужбину. Ми смо свршили крваве ратове и ja се надам у Bora, да смо их свршили, само Темо се можда са неким према Сочи још погледати, na je онда готово. Ми смо свршили крваве ратове, али нам остаје велико културно дело, да крају приведемо оно што сам пре споменуо, a то нека не иде у јавност нека сстане само међу нама, господо. Овај део наше земље и наше државе који се јаче означује српским именом, ви знаге колико га крижа има још на себи. Ту je туђе пасмине, ту je туђе крви, ту je туђег народа, толико да Te тешке послове задавати докле се то амалгамира, док се тр уједини докле се енергија свих тих појединих људи од којих данас хиљаде и хиљаде не знају зато да су Срби, док се све то уједини у једну цељ и у један народ. A исто тако, господо, не мање него више има тешког крижа онај западни наш елеменат који се претежно хрватским именом назива. Није шала, господо, то je једна велика историјска чињеница, да су наши оци пословенили велике делове народа, чисто романскога народа, који je само неколико километара преко мора имао свој Рим и своју Флоренцију, Неапољ и т. д. Али баш зато, јер и ту je много туђе крви Господо, има једна, ja не знам како бих je назвао, јер нисам медецинар, ни природословац да знанствено означим, али има једна, вјерујте ми, велика истина, да се народи туђи no крви, који су примили други језик и другу народност, много лакше преврТу онако где су некад били. И ту je тежак додатак једне и друге стране, да се тога посла држе, док се не постигне потпуно народно јединство. Ви Тете господо видети и чути, да смо ми имали пред очима те потешкоће у нашем нацрту Устава, те смо ипак сви били мнења, да наше самоуправне јединице буду такве да могу вршити онај задатак, те да садашња Србија, т. ј. каква je била прије као самостална држава, и оно, што се зове Стара Србија и МаТедонија, буду једна управна јединица, a тако исто и са истим критерием мислили смо, да Te бити добро и за све корисно, ако установимо, да Хрватска и Славонија са Далмацијом буде једна јединица. (д-р Богомил Вошњак: добацује нешто.) Господин доктор Богомил који се тако весели мојем разлагању зна врло добро, да смо ми као људи разговарали нешто пре слома и пре рата са оним господином Французом, који je био тако добар, да ме с њим походи и да смо ми од онда постали добри пријатељи, али да ни прије нисмо били баш особити пријатељи Аустрије. Нема тому много го-

дина. To су биле само припреме, али које нису смеле онда да дођу у новине. (д-р Б. Вошњак: Ја сам оног истог мнења и данас) Ja хоћу баш то ида потврдим, јер сам и ја истога мнења. Ето дакле, господо, да акцентујем, немојте то криво да тумачите, јер ја знам да се то.ме моме искреном назору ипак да нађе кривог тумачења. Можда има томе једна протимба и у самим нашим редовима. Има људи, који мисле, да би паметније било, кад би се као једна велика јединица створила Далмација са Босном, т. ј. Босна са Далмацијом, јер ти људи кажу, да је Далмација много ближа заједници са Босном, него ли са Хрватском. У том погледу господо, становиште једне или друге или треће групе, или чак и оних, који би заступали гледиште, да Далмација буде сама за себе, неопречује једне од других и не ствара никакву опреку, јер се данас не ради о каквбм важном и битном државно-правном питању од кога зависи,хотћемо ли узети прву, или другу или трећу. алтернативу. Ми- који стојимо на становишту, да Далмација мора са Хрватском и Славонијом сачињати једну велику самоуправну јединицу, рачунамо овако, да Темо са мало још жртава, а у кратком времену, доизградити личку жељезницу и тако потпуно спојити горњу Хрватску железничком пругол! са Книном, a од Книна, као што знате, железнички спој већ обстоји са најглавнијим градом Далмације, са Сплитом и са другим важним градом Шибеником. С тиме Те пак господо бити получено да he бити што чешћи саобраћај, ie ће бити као одстрањена она препрека, Велебит. Међутим и Босна не губи тиме ништа, већ напротив добнва. Босна има и досада тај спој код Книна, који треба попунити са некол малом жељезницом, о којој се, како знате, радило и мора да се ради. Па има даље у Јужној Далмацији. Али друга једна околност, која за социјалне и велико-трговачке стране даје неки достатни темељ нашој тежњи јесте та, да ви из средине Хрватске можете најпогодније видети читаву Далмацију и проћи читаву обалу од Раба до Котора, јер je пут најкраћи и најјефтинији. Из Загреба сте брзим влаком у Бакру или на Ријеци у пет сати, a одатле на море сте за мало сати у Шибенику, Сплиту, Дубровнику и Котору, свагда бр-ке него данашњим саобраТајним средствима. (Д-р В. Јанковић: И до Црне Горе je ближе морем.) ЦрнаГораје нама на срцу исто тако, као и Шумадија. Па ако би хтели да су нама бдижи, зашто не? Зато се нећемо разјединити. Ми Хрвати свршили смо са теоријом чак ii оном, коју сте могли бегенисати још пре две године. Свршили смо са теоријом да будемо једна посебна самостална држава Хрватска. Сад смо једна самостална држава и српска и хрватска и словеначка, али тиме хоћу и да свршим свој говор, господо. Крилатица да наша држава има бити „јединствена“ дели вас више него све. Ви знате да овде у бившој Краљевини Србији беседа „јединствен 1 * значи уникум sui generis, да нема какве друге на свету. Ми смо јединствена држава, значило би управо no обичајном говору: ми смо држава, какве на свету нема. Донекле би и право било. Али оставите, оно што ви разумете под јединственом државом. Оно што држави треба и каква да буде, оно смо вам дали, оно признајемо сасвим нашим срцем и душом ii радићемо о томс са свом енергијом. Али то je оно, што ми увек зовемо једна држава, јер јединсшвена држава значи централистичку владавину, a. то je оно чега ми нећемо, јер не можемо! Тиме свршавам. д-р Војислав Маринковић: Ja не волим лично објашњење, али једну ствар нећу да оставим у сумњи. Кад сам говорио о тенденцији аутономије, нисам